Ветар завија, ево већ други дан. Осим буке он тако објективну хладноћу подређује субјективној, па се стварних -1 прави да је -6. Разлика од 5 степени у корист субјективног осећаја није уобичајена, а ни мала, да би се напоље изашло без разлога или смисла. Ваља добро проценити потребе пре искорака на ветрометину, а најбоље све њих прогласити другоразредним и сачекати нека боља времена. Јести данас бајати хлеб, мање пити кафе и пушити цигара, на пиво ни не помишљати, грицкалице су ионако штетне…Ето доказа да се може рационалисати и у позитивном смислу.
Американци су оборили кинески балон изнад своје територије. Иако су Кинези љути, ово је добра вест. Шта би ило да су Американци оборили Кинески балон изнад кинеске територије. Балон је, како Кинези кажу, метеоролошки. И то је добра вест. Треба замислити како би било да је балон шпијунски. Иако је обарање балона по својој природи чин деструкције, то не значи да је тај чин лош. Шта тражи кинески балон, било које врсте, изнад некинеске територије? Кинези кажу „побегао је, однео га ветар“, али то су само изговори за њихову неспособност да балон правилно контролишу.
Сутра, када на пример Руси, погоде немачки тенк на територији Украјине, ствари ће бити сличне овој ситуацији са балоном. Имаћемо чин деструкције, имаћемо објекат на територији која не одговара земљи порекла објекта. Имаћемо вероватно љуте Немце што им је уништен објекат, али нећемо имати деструктора чијег је територија на којој се десио чин. Немачки тенк на територији Украјине требало би да униште Украјинци, а због тога би по аналогији са балоном, требали да буду љути Немци. Међутим, Немачки тенк на територији Украјине је врло контролисана ствар, и то од стране Немаца па и самих Украјинаца. Тај тенк на том месту је ствар договора две државе, зато Руси не би требали да врше деструкцију. Међутим, иако контролисан, иако није ни метеоролошки ни шпијунски, већ стратегисјко-тактички носач огња и смрти намењен убијању Руса, опасан је објекат, далеко опаснији од метеоролошког, па и шпијунског балона. На територији која није територија порекла објекта. Ваља га уништити, можда и више него да је балон. Ваљало би да га униште сами Украјинци, али како ће? Они су га звали да дође. И ту долазимо до драматичне ситуације, из које се намећу ужасни закључци: територија Украјине је у ствари већа од стварне Украјине, њу чине збирно територија и Немачке и Украјине-само тако је Немачки тенк на територији стварне Украјине објекат у смислу балона из приче Американаца и Кинеза. Опет, Руси који су овде деструктори, тенк уништавају на територији за коју сматрају да је њихова, Руска, њима то није спорно, већ само објекат који је ван територије порекла. Највећу заврзламу овде ствара Украјина, то јест њена територија, која је мало њихова када им прија да по њој хода немачки тенк, а мало Руска када по њој ходају Руси, што Украјинцима баш не прија. Тако да ми овде у ствари имамо питање територије, и то слабо контролисане, или шта више, неконтролисане теериторије. Да тога нема, деструкција би била добра, љутио би се онај ко и треба да се љути, и све би било исто као са балоном. Али, територија…
На примеру балона, па и тенка, најбоље се види колико је у ствари важно питање територије. Зато они који кажу да ово питање није важно у случају државе Србије лупају велике и опасне глупости. Чињеница је, факат, да држава Србија не би смела да обара туђе балоне на делу своје међународно признате територије, али ни да гађа туђе тенкове. У ствари, држава Србија не би могла ни да се љути ако би којим случајем њен метеоролошки балон, који би био вероватно и помало шпијунски, неко срушио на делу њене територије јужно од Копаоника. А камоли тенк, не дај боже. Нико се вероватно не би бунио када би се држава Србија договорила са Американцима да они, Американци, пуштају балон и возе тенка тамо доле, испод Копаоника. И ствар би била решена. За то је потребно да држава Србија целу своју територију учини збиром територија УСА и Србије (као што су Украјинци урадили са Немцима). Американци би вероватно то хтели, али неће Срби. Срби нису као Украјинци. Тако да питање територија не може да се стави испред питања карактера самих народа. У ствари, да би се ствар у потпуности кларификовала, треба знати пуно о народима, њиховим карактерима, па тек онда о њиховим територијама, метеоролошким потребама и шпијунима. Постоје тако неки народи који са својом територијом не тргују, без обзира на буквално све, а опет постоје неки који тргују. Проблематични су и једни и други, али нема сумње око тога чији је избор да тргују или не, часнији. И поштенији. Чији је „скупљи“, и то је јасно, мада би се чинило да ови што не тргују, у ревалоризацији не учествују.
Јавила се жена са којом је принц Чарлс изгубио невиност. И не само то, рекла је да су и она и принц тада били пијани, да је све трајало око 5 минута, да се однос десио на пољу где обично коњи бораве, и да, жена је шљапнула принца по ројалистичкој гузи кад је све већ било практично свршено. Ето, вести о британској краљевској породици могу бити бизарније и од дешавања у скупштини Србије. Како традиција стари временом, она добија на бизару, а друштва младих демократија немају чега да се стиде. Додуше, мало је недостајало да и у скупштини Србије пре неки дан дође до шљапкања, што би и чинило свршетак локалног бизара, али и почетак озбиљних сукоба народа са народом. У томе се огледа предност традиционалнијих-њихови бизари никако нису повод за грађански рад и убијања. Њихови се бизари добро продају кроз таблоиде, тиме поспешују трговину, БДП и опште психичко стање нације поправљају бесмислицама. Ови мање традиционални, иако неупоредиво мање бизарни, одмах занемаре БДП и крену да се међусобно требе за трон. Свему томе је суштински разлог опште сиромаштво, по коме је сиротиња и самом Богу тешка.
НБА се приближава несвакидањем тренутку у ком ће по трећи пут узастопно прогласити новог-старог МВП-ја. Никола Јокић, можда најбољи кошаркаш планете, прати најбољег тенисера планете на путу ка титули, оно, „свих времена…“. Можда Никола никад не стигне да буде „свих времена…“, али то је у ствари тако неважно. Ови млади људи широм света, на разним територијама које никако нису наше, попут балона и тенкова праве хаос и добру забаву, праве угођај свима (сем оних који од њих губе, те стога могу и да се буне, али џаба им), и указују на начин како се може на туђој територији бити прихваћен, цењен и поштован. А неуништаван. Њихове мисије су велике и тријумф добра над злим, а њихова борба само спортска. Зато, када видите да неки кажњавају спортисте и не дају им да се покажу и боре, зато што долазе са неких омражених територија, не сумњајте у спортисте. Сумњајте у те који кажњавају и бране. Они су зло. Они су монструми са клицама фашизма по лицима и мислима. Њих се треба клонити, од њих бежати.
политика и којешта... 