јара ми скрива речи
под пазухе
тамо слаже јалове шкољке
без бисера
и гледа ме, како се мучим,
како десном
руком леви пазух претражујем
сваку тресем
да зазвечи, да се одазове
да мук
у облак отера
дa јара
умине.
– – –
под левим су
пазухом истине
ту све више пече, сврби,
ту увек
има довољно места,
кућа неспокоја
намерно од газда запуштена,
сада мук
снагом јаре, врелог ваздуха
лако господари
слаже шкољке испосне
ниже уроту
непресуђену.
– – –
левом бих руком
десни пазух
претражио
језик посекао
мукли јаук у трен прогутао
дивље траве
брао, јео, повраћао,
леву руку
под десним пазухом
лако сасушио
расцепљеним језиком свако своје
облизао око
срамоте.
– – –
но, и ту је мук,
слава му,
пошто прија та тишина
од лажи
саткана, на потки
од јутара
млаке воде и
врелог ваздуха,
чини се да ту свака
спава молитва
у част заблуделих ветрова што
се успут
загубише.
– – –
ако једном попусте
ужарене тишине
обе ћу руке подићи
у вис
да се вреле лажи замене са
леденим истинама
да коначно и ја
постанем савремен
пожељан, лак и леп
овом данас
и неком сутра
што иде
а не види се
очима срамоте
и не осећа се
расцепљеним језиком
све је то
та проклета
врелина
– – –

Advertisements

2 thoughts on “јара у тринаест реди

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s