Не бери гајле. Ич. Не се секираш, у теби кола неки еритроцит од Александра лично. Гарант. А то ће помогнат, сега и секогаш. Ако и неће, оно бар скупите се во једна братска грамада, па нагурајте оне нове спомениците на врата од Собрања, да нико и ништа не може да прође. Ни шиптарите, ни европејците, ники. Ни Американците, ни Грците, ама ники.
А кад све лепо надзидате, ‘ајде сви у воз, па за Београд. Ко нема за целу карту, може да сиђе и раније. Гледај само да Ниш пребациш, а не само да промикнеш границу. А зинуло вам дупе за границу. А сад ће да се бега, преко те исте границе. Е братко, братко.
Има л’ ико да нема фамилија у Београд? Или бар у Србија? Тешко, море. Има л’ неко да није учио школу, ако је ‘тео добру школу, ил’ се лечио код доброг доктора, ако је ‘тео доброг доктора, овде? Тешко да има. И шта ћете сад? И шта ћемо сад?
Ви сте, браћо македонци, југ, бре. Већи сте југ од нас. И како ја Америка направила себи свој југ, оно знаш, Колумбија, Венецуела, Јамаика, да се увек има бело, да се лако стигне и јефтино пазари, е тако и Европа мора да има свој југ. Разбираш? Кур мој ти разбираш.
Него, имаш ти братко поголема срека. Убаво пееш, скромен си, штедлив, макотрпен, нема за тебе зима. Таман посла, за јужњака да има зима. Него, пакуј се полако, седи у старог југа, ако нећеш на воз, па на север.
И још да ти кажем. Немој да жалиш што ће шиптари да ти руше споменике, цркве и куће. Ти твоји споменици имају једва десетак година. Нама су рушили старе по петсто-шесто година, ‘иљаду, па кад промикне мало времена, изгледа да нас све мање боли. Ови твоји су нови, свежи, још се нису добро ни слегли. Тако да, кад их сруше, неће ни неки дубок траг од њих да остане. А кажу, што је дубљи траг, више боли. Лупају глупости.
Значи, немој зајди-зајди, то је надоле, него погоре-погоре. Има места. Па задњих дваестину година, са разних страна долазе несретници овамо, да спасу главу, децу и другу нејач.
Значи, не се секираш, што би рек’о неки Бели. И само јако нагуравај те споменике, бар да им смета, сутра кад дођу. Држава ти је онолика колико се пречи на зло. А не онолико колико јој је велика граница. Е сад ћеш и ти то да научиш. Тек кад научиш, моћи ћеш да ме зовеш за брата. Као оно некада, пре. Разбираш? Кур мој ти сад нешто разбираш…
И да знаш, и овде је један Александар главен. Се викае Алек Српски. Ће се навикнеш.
Него, дај да пеаме помалку, да биде полесно.

П.С. Мислио сам да ти пустим ону, „Још увек сањам да смо заједно„, али „Тајна“ има онај стих: „…темно е…“, а и уживо је…

Advertisements

6 thoughts on “Македоника

    1. Обрисао сам реченицу: „Сеирим ја овде, а душа ме боли“. Зато си је Стане ти дописао, велико ти хвала на томе. На савршеном разумевању. Поздрав

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s