ун пасо, дос пасос…

ако прилазиш, на врховима штикли може бити само стрепња, знам тај звук, то нису некаква звона, то игле боду моје надланице, то се мој врисак укршта са звуком који настаје када се буши кост,

када прилазиш, на врховима груди може бити само мед, који пробуди све моје пчеле иако је дубока зима, да раде, толико да све поумиру, то је геноцид, који се одмах прашта,

трес пасос…

ако одлазиш, сузе окачи о бокове, знам тај укус, од њега је постала жеђ, то нису некаква језера, то је вода која стоји на нафинијем ситу, испод кога, отворених уста жеђам,

када одлазиш, никад се не осврћеш, бринеш, да не ослепим, да не пожелим, да опет не омладим, када одлазиш, као увек када одлазиш, као да само то знаш…желиш…

Advertisements

2 thoughts on “музика корака

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s