Делимо се, као по завету,
на јаке и слабе,
где се јаки веселе,
а слаби би да гризу,
на велике и мале,
где велики мале не виде,
а мали од великих не виде,
делимо се, као по заклетви,
на паметне и глупе,
где паметни од знања сити,
а глупи од глупости гладни,
на поштене и лопове,
где поштени краду од лопова,
а лопови крију од поштених.

Делимо се, опет се делимо,
сваки род своју спроводи деобу,
на равне части, да части не оста
ни за оно мало црног
испод нокта.

Делимо се, по сећању,
на нас, и на њих,
где смо ми, к’о проклети,
и у нас, и у њих,
што по дану признајемо,
а по ноћи поричемо,
што на јави јесмо,
а већ у сну нисмо,
сви са по једним, тужним лицем,
упереним ка земљи, ка мајци,
и другим, радосним,
што гледа пут неба, пут оца.

Делимо се, хиљадама година,
на полутке, које верују
да су целе, и са једним
оком, и са једном руком,
пола срца и пола мозга,
и које ваљају,
располућене душе,
свако само себи, такав,
полутан, добар за двојицу,
тројицу, ма за племе
наказа.

Радосни се делимо,
уздижемо дела
подељених предака,
ништећи дела
још нераздељених
потомака,
множимо се у свакој
нашој подели, где сви
виде колико нас мало има,
а само је нама дупло,
и сви виде колико је то
наше голо, сакато и тужно,
а само је нама довољно
за радост.

Делимо се, к’о да ништа друго
не знамо, к’о да нам је
сваком, семе безгрешно
оплођено, и да свако
само подељен може
по води ходати, и
хлеба ни из чега делити, и
свој, цео, крст носити,
сам на једној нози,
једном руком, и на пут свој
гледати, једним оком,
а оно, од деобе и само
разроко.

Делимо се, а што и не би,
на добре и зле,
где би добри мирне савести
све зле побили, а зли добре,
немирном вољом све
подавили, или макар,
спалили.

Има нас за исток,
бар пола, што не знамо
ни ко је, ни шта је
исток,
и бар пола, за запад,
што не знамо, ни где је,
ни чији је, тај
запад.

Делимо се, срећа
што се не четвртамо,
или осмачимо, ко би
од нас тако размножених
на свету нашао
места за себе, од нас,
свих нас, непребројних.

Од дељења и деоба,
што смо њима обузети,
посвећени,
све смо друго, ино,
укрупнили, и уздигли,
огромили, ојачали,
сви су око нас
напрас саборни и
једни, слободни и
цели, да на нас
не личе.
А ми се на то
не обазиремо,
једно око види,
друго ни не гледа,
пола срца устрептало,
друга пола хладна,
доња усна влажна,
горња намах сува,
пола душе дивља,
друга пола спава.

Неће нас,
ми смо подељени,
коју полу изабрати
за брата, а коју за скота,
коју за друга, а коју
за душмана.
Неће нас, ови ини,
зато што смо
дупла слика,
приказа пијанца,
скица врага,
чудо невиђено.

Делимо се, браћо,
опет се делимо,
бит половачимо,
да проклетство
случајно
не прескочимо.

Удели нас, Боже,
речју, да смо једно,
просто, људско,
ваљано и цело,
грешно и цело,
добро, само цело,
вредно, цело,
бивше и будуће,
недељено,
недељиво.
Узми нам из памети
оно наше:
‘ајмо браћо да се
лепо поделимо!
Ил’ узимај
ил’ нас
заборављај.

Advertisements

3 thoughts on “Деобе

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s