Мој комшија, који је, иначе, један веома опасан човек, јуче је на нашу заједничку капију окачио таблу са натписом: „Опасан пас“. Мене је то зачудило, пошто у нашем дворишту нико нема пса. Кроз наше двориште углавном јурца гомила мачака, запишава га и засерава у пуној слободи. Само понекад неко разјури мачке драњем или поливањем водом из бокала, или комбиновано, драње плус бокал.
„Добар дан комшија. Видим решили сте да набавите пса.“
„Не.“
„Пааа, шта ће онда табла?“
„Због кампање.“
„Аха. Па да. Добра идеја.“
„Добра, него шта. Него, дај двеста кинти.“
„?“
„За таблу. Коштала је четристо.“
„Их, четристо. За те паре мог’о сам ја да је направим.“
„Па што ниси? И тебе ће да штити од кампање.“
„Мене од кампање штитим ја. За џ.“
„Значи, не даш.“
„Не дам.“
„Добро. Не мораш.“


Данас, по подне, када сам се враћао са посла, приметио сам да је на табли са натписом: „Опасан пас“ нешто руком дописано. Приђем да видим, кад оно тегет маркером испод фабричког текста, додуше мало згурано, на самој доњој ивици пише: „само Несторовић“. Кул. Поштено. Мада и није, ем је сам платио, само је његова, ганц нова, а још мора да је дорађује. Ево га, иде ми у сусрет.
„Добар дан, комшија.“
„Добар дан.“
„Видим, дорадили сте таблу.“
„Јесам. Па шта?“
„Па ништа. Мислио сам да вам дам једно двеста кинти, да скинете оно што сте дописали.“
„Мало је двеста.“
„Па јуче је било двеста.“
„Јуче је јуче, а данас је триста.“
„?“
„Није ти јасно?“
„Није.“
„Радио сам на њој. То кошта.“
„Кошта, истина. Али не вреди.“
„Зашто не вреди?“
„Пааа, неко са улице, кад прочита, помислиће да је у дворишту опасан пас само Несторовић…“
„Да, па шта? То сам и хтео.“
„Е добро. Онда ништа. До виђења.“
„Ај здраво.“


Сутра ће ми прилазити све комшије из улице да ме питају за таблу. Неки ће да ликују, неки ће да се чуде, неки, они старији, да будибогснамају, млађи ће да се спрдају. Углавном, нико неће успети да повеже те мале, ситничаве добробити које може донети једна политичка кампања. Као рецимо, то, тај натпис, где мој комшија, који је иначе веома опасан човек, на табли, јавно, напише то. И то тако, да је од свих који у нашем дворишту живе, само он опасан. Остали нису. Мислим, нема тих пара…


Прекосутра ће да прође кампања. Једина добра последица те кампање биће то што ће на нашој капији да остане табла. Све друге последице су потпуно непредвидиве свима, осим покојној баба Ванги. Да је жива, к’о што није, она би сад рекла све истине, и ко ће да победи на изборима, и кад ће Путин да умре, и то, шта ће бити после тога кад Путин умре, и да ће Руси стварно да окупирају Норвешку, а да ће покрет Fritt Norge да се рашири на целу Европску Унију, и да ће да постане Free Europe, и то, да је Трамп последњи УСА председник, и тако даље и тако даље, али ни покојна баба Ванга, да је којом намером и даље жива, не би могла ни прекосутра да види колико је мој комшија луд. И опасан.

Advertisements

5 thoughts on “Опасан пас (Okkupert feat Vanga)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s