Гледао сам, некада давно,
како чудни, смешни знаци трче
по хартији,
држе се, прибијају једни
уз друге,
све док се ланац,
понегде,
не прекине.

Научили су ме да
сричем.

Гледао сам, некада давно,
како чудни, смешни знаци
постају потоци,
на хартији,
грабе тешко, споро,
сваки у свом кориту,
које као да је заорала
грабуља.

Научио сам да
читам.

Гледам, одавно,
све те речи, речице,
по хартији,
како ме увек изнова
крсте и
благосиљају.
Свако слово
мирише по тамјану,
свака реч по воску,
свака река носи
босиљак у струку,
тајну стеже,
у опни од
сузе радоснице.

Научио сам да
верујем.

Видим, одскора,
чудне, смешне знаке,
како се
премећу у потоке,
ту, по хартији,
како се
потоци премећу у
речице, речи, реченице,
ту, по хартији,
где им нема
извора ни
увира,
брана ни вирова,
само пена, кипи
ту, по хартији.
Па копни и нестаје,
то пуцају опне
суза радосница,
тајне испале,
даве се
ту, по хартији,
која тоне, нестаје,
у воску, у босиљку,
под силином
мирисног печата
од тамјана.

Научио сам
како се књига
склапа.

И да је срицање
благослов,
и да је читање
само река
крштења, и
да је писац
гласник,
крститељ,
и да је вера
восак, а
хартија
мало тамјан,
мало босиљак.

Научио сам.
О како је тужно,
без тајни,
о како је тешко
овде
на споју
земље и неба,
читати и
веровати
у живот.

 🙂

Advertisements

4 thoughts on “Прочитавање

    1. добро јутро. хвала на топлим речима.
      синоћ, кад сам завршио песму, поново сам је прочитао. и прво што сам осетио, била је та горчина. помислио сам да је то због последња два реда, али их нисам дирао, ни обрисао. можда је баш то то што други мисле.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s