У социјализму су постојале само радне акције. У капитализму постоје полицијске, хуманитарне и акције снижења цена робе. Социјализам је морао да пропадне због бедне понуде акција.

Човек који је на власти има моћ апсолутне контроле свега, осим себе. Човек који није на власти нема моћ никакве контроле, али бар има себе. Човек који је изгубио власт нема ништа, осим можда спознаје колико успомене могу бити болне.

Кад би ме пријатељи звали онолико колико ме призивају непријатељи, не бих имао времена низашта, од толико одговарања на позиве.

Како време протиче, свему расте цена. Осим пријатељстава. Иако се њихов број кроз време смањује, цена им опада, уместо да, због смањене понуде, расте. Можда је то ствар понуде и потражње, можда поремећај тржишта, а може бити и слаба реклама. Како год, за решење ове аномалије никад неће бити додељена Нобелова награда из економије.

Када власт обузме човека, промени га на горе. Када човек обузме власт, он њу мења на боље. Ово је чист пример како супротни интереси у једној обичној вези доприносе опште жељеном прогресу.

Сва пријатељства која сам стекао током социјализма, изгубио сам током капитализма. По том правилу, сва непријатељства која сам стекао током капитализма, изгубићу када се поново врати социјализам. Најважније је да ништа не зависи од мене, све је то због друштвеног уређења.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s