Ако, којим случајем, нисте сигурни шта је срећа, пронађите неког тужног па га питајте. А и ако нисте сигурни шта је туга, опет вам је најбоље да потражите неког тужног. Изгледа да тужни знају све, а срећни никада нису довољно сигурни.

Ако се не варам, Душко Радовић је рекао да родитељи треба да почну да туку своју децу оног тренутка када виде да њихова деца почињу да личе на њих. Исто је то и са кућним љубимцима. Драги кућни љубимци, почните да тучете своје власнике оног тренутка када видите да они почињу да личе на вас.

Научио сам пса да тражи од мене да га изведем напоље кад га нужда потера. Научио сам децу да траже од мене паре кад их нужда потера. Дресура човеку не доноси ништа добро, само му ствара обавезе.

Тужнима је тешко зато што су тужни. Срећнима је тешко зато што су срећни. Сви се муче, осим оних који не осећају ништа.

Данас сам ручао са неким пријатељима. Са неким другим пријатељима попио сам кафу. Конзумирали смо храну, пиће и једни друге. Само када је у друштву, човек је искрен конзумент. У свим другим случајевима мора да се претвара да је све у реду.

Немојте никада тући пса скитницу. Његов бивши власник увек може да се предомисли. Отера од куће и жену и децу, постане веома усамљен, па крене да тражи свог најбољег пријатеља. Упропастиће га сазнање да му је најбољи пријатељ агресиван. Не помаже ни то што је у питању самоодбрана.

Advertisements

One thought on “Љубимци

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s