Некада, када су људи живели краће, писали су и читали дуже. Сада живе дуже, пишу и читају све краће и краће. Да би били бесмртни, људи ће морати потпуно да престану да пишу и читају. Овај процес конвергенције дивергенције, у ствари, први је открио један наш фудбалски тренер, када је у игру увео стратегију офанзивне дефанзиве. Или је то била дефанзивна офанзива. Тек сада је јасно колико нису у праву сви они који мисле да је фудбал глупост.
Пробуде једног мог старог друга комшије из поподневне дремке. „‘ајде, Ђуро, да чистимо снег.“ Онако бунован, Ђура им одврати: „Па, чист је пао.“, и врати се да настави већ започето.
Ако данас напишем нешто веома кратко, продужићу себи живот. И свакоме ко то буде прочитао. Али и даље то неће бити довољно ни мени ни њима. Не кажем то ја, то каже она народна мудрост: „Живот је кратак.“
Пробао сам да одбијем комшије из зграде примењујући филозофију мог старог друга, Ђуре. Као резултат, добио сам највећу лопату за снег. И то је добро. Моћи ћу одлично да се наслоним на тако велику лопату и дремам. На малим лопатама дремка је мучење.
Ако је живот стварно кратак, и ако је само љубав вечна, зашто људи највише пишу о љубави? То је чиста ауто-деструкција. Боље би било да, кад год осете потребу за писањем о љубави, одремају, или изађу напоље да чисте снег, који и није прљав, то се само тако каже.
Људи ће живети све дуже и дуже, потпуно ће престати да пишу и читају. Бавиће се само фудбалом, поподневном дремком и зими, чишћењем чистог снега. Лети ће живот бити за нијансу лакши, ако климатске промене то не упропасте. Тек сада схватам колико је велики значај климатских промена.
…Да би престали да пишу и читају, људи ће морати да живе. Елем, то је логички закључак.
А, можда и више од тога.
Размишљам…
Поздрав М!
све то на лог је опасно, логика, логистика, логовање, логоровање 🙂 а тек логаритмовање 🙂
Поздрав Стане!
vratio se osecaj za humor. to je dobro. nije lose kad se okliznes, a ne pogines
одлично је, овде, у царству земаљском, царство небеско мораће да сачека на хвалоспеве 🙂