Када снежи

Некада, када су људи живели краће, писали су и читали дуже. Сада живе дуже, пишу и читају све краће и краће. Да би били бесмртни, људи ће морати потпуно да престану да пишу и читају. Овај процес конвергенције дивергенције, у ствари, први је открио један наш фудбалски тренер, када је у игру увео стратегију офанзивне дефанзиве. Или је то била дефанзивна офанзива. Тек сада је јасно колико нису у праву сви они који мисле да је фудбал глупост.

Пробуде једног мог старог друга комшије из поподневне дремке. „‘ајде, Ђуро, да чистимо снег.“ Онако бунован, Ђура им одврати: „Па, чист је пао.“, и врати се да настави већ започето.

Ако данас напишем нешто веома кратко, продужићу себи живот. И свакоме ко то буде прочитао. Али и даље то неће бити довољно ни мени ни њима. Не кажем то ја, то каже она народна мудрост: „Живот је кратак.“

Пробао сам да одбијем комшије из зграде примењујући филозофију мог старог друга, Ђуре. Као резултат, добио сам највећу лопату за снег. И то је добро. Моћи ћу одлично да се наслоним на тако велику лопату и дремам. На малим лопатама дремка је мучење.

Ако је живот стварно кратак, и ако је само љубав вечна, зашто људи највише пишу о љубави? То је чиста ауто-деструкција. Боље би било да, кад год осете потребу за писањем о љубави, одремају, или изађу напоље да чисте снег, који и није прљав, то се само тако каже.

Људи ће живети све дуже и дуже, потпуно ће престати да пишу и читају. Бавиће се само фудбалом, поподневном дремком и зими, чишћењем чистог снега. Лети ће живот бити за нијансу лакши, ако климатске промене то не упропасте. Тек сада схватам колико је велики значај климатских промена.