Кад је зуб кваран, извади се. А кад је кваран вид, нико не вади око, напротив…

Могао сам да бирам: гуљење кромпира или пеглање. Изабрао сам кромпир. Више верујем себи кад сам сит него кад сам неуредан.

Данас сам пао, оклизнуо сам се на лед. Са тротоара сам склизнуо на улицу. Нисам ударио главом у жардињеру. Нико ме није прегазио колима. Ништа нисам поломио. Имао сам пуно среће што сам баш данас пао, оклизнуо се на лед.

Најео сам се оног кромира што сам гулио. Сад сам сит. Тек сад не верујем у уредност. Попићу пиво да бих омекшао гомилу сличних принципа.

Сутра нећу излазити на улицу. Биће пуно леда на све стране, и кола и жардињера. Када тако има пуно свега, обично имам мало среће. Сходно томе, мораћу да пеглам. Срећа је лепа само док се чека…да нестане струје, па да не мора да се пегла.

Кад је зуб кваран, извади се. А кад је кваран мозак, одмах је јасно да је он удружен са кварним видом. У тим ситуацијама, када се не зна шта треба извадити, обично се одустаје од вађења. То ће се ионако, једном, решити само од себе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s