Време је полако се психички припремити за предстојећу кампању за, бар за сада, председничке изборе, а можда и шире. Оно, реално, кампања је нешто што стално траје, попут олимпијског циклуса, озбиљни спортисти почињу своје припреме дан након завршетка олимпијских игара, за следеће игре. Добро у свему томе је што је реч о озбиљним спортистима, и што олимпијске игре увек буду на четири године. За разлику од избора.

Ова ће кампања бити класични ријалити. Чуди ме да медији блиски власти нису већ почели оно перманентно праћење, као што се прате тениски мечеви или кошаркашке утакмице. Негде, да ли је то био Блиц, или Вечерње новости, видео сам да је на тај начин праћен воз за Митровицу. Не могу да се отмем утиску да је и тај воз стављен у службу кампање.

Ријалити има свој систем вредности. Када се каже да је ријалити „добар“, тада се мисли на количину изопачености и настраности коју тај ријалити емитује. Некад, у време настајања ријалитија, за квалитет ријалитија било је битно да су актери познати, макар целибриони, данас ни то више није од значаја. Све је суви егзибиционизам, који се емитује, и воајеризам оних који то прате.

У том смислу, слање воза за Митровицу, без озбиљних и великих припрема тог чина, има у себи, између осталог, доста егзибиционистичког у себи. Исто тако, редитељи овог ријалитија рачунали су на воајеризам народа. И чини се да је све одрађено без грешке. Међутим, овде се потпуно апстраховала количина ризика, које у класичним ријалити програмима практично нема. У класичним ријалити програмима врхунац ризика још увек се огледа у томе да ће неко неког да пребије или појебе, јавно, пред очима нације. У случају ријалити воза, дошло се на корак од тога да се пребројавају мртви људи. Само на западу постоје класични ријалити програми где се дешавало да се неко јавно самоубије, што је и за сам тај и такав запад значило да је превршена свака мера.

Ето, колико синоћ, у колевци ријалитија окупили су се парови. Упарише се Премијер и портпаролка НАТО-а за Србију, те један новинарски пар, или би њима то много значило да их препознају као новинаре. Тај перформанс имао је само један циљ, а то је да покаже да ријалити са возом и даље траје. Био сам убеђен да је немогуће да ми портпаролка НАТО-а за Србију у било ком случају буде симпатична, међутим, воала, ето решења. Довољно је било упарити је са Премијером, а она је већ знала да употреби своју главну особину-истрајност, и истрајно је инсистирала на пар ствари код Премијера, да нисам ни приметио како ми је постала симпатична. Нарочито у томе што је успела да докаже да воз није договаран између Београда и Приштине, упркос чињеници да се разне глупости тамо, у Бриселу, годинама већ договарају. Успела је и у томе да Премијер „призна“ да није имао појма о возу, а да је за све то био задужен шеф канцеларије за КиМ, који је пре свега частан, поштен, заљубљен у Србију и њен народ, али ето, млад и неукусан, пардон, неискусан, те ваљда понеак преемотиван, да и сам Премијер мора понекад да га кочи и успорава. И ето, Марко је био задужен за воз, али смо схватили да је био ограничено задужен. Он је требао само да отправи воз, а Премијер је био задужен да га заустави, иако о том возу није имао појма. Део Владе Србије, то је сада очигледно, веома је посвећен инфраструктури, терају шлепере кроз нове тунеле да покажу да све ваља, покрећу и заустављају возове…Један мој друг, Милорад, мој колега и добар грађевиснки инжењер, кад га питам што му се армирачи зајебавају и не раде ништа, или тесари, он мени увек одговори: „Јеби га, шефе, свако ради оно што најбоље зна.“ И то је искрен, прави одговор, на који ја никад ништа немам да одговорим, а он сам после пар дана доведе нове армираче, или тесаре, а оне лелемуде најури са градилишта. Али, то је Милорад, који никад неће учестввати ни у једном ријалитију, а никад није ни гледао неки. Нема се времена.

Опасан је то потез са возом. И није зајебанција. Далеко од тога да Премијер није донео исправну одлуку, да се воз заустави у Рашкој. То је одлична одлука, само има једну ману, до ње никад није требало да дође. Зато што је то веће понижење Србије него непожељност чокомоладица и ђувеча на ком се интензивно инсистира у свакој прилици. Међутим, продуценте ријалитија не интересује апсолутно ништа осим рејтинга. Рејтинг носи рекламе, рекламе носе кинту, кинта носи све. У случају воза, који је стављен у службу кампање, воз носи на себи рекламу, реклама носи гласове, гласови носе све. А кад имате све, онда сте у доброј прилици да вас не интересује ништа. Па чак ни то има ли ризика. Јебеш ризик, кад добијаш све. Још кад ризикујеш туђом главом, све је објашњиво. Можда није баш разумљиво, али нема везе, сети се, имаш, имаћеш све…

Класичан ријалити је класична злоупотреба људи у комерцијалне сврхе. Слање воза без припреме је класична злоупотреба људи у политичке сврхе. Свака сличност ријалити могула и политичара овде је непобитна. И доказана. Свака одговорност ријалити могула за промоцију настраности, егзибиционизма и разних других најгорих људских особина је непобитна. Свака одговорност политичара за изазивање сукоба међу људима зарад стицања искључиво личне користи у овом случају је непобитна. Проблем је у томе што је за борбу против тијалити могула довољно променити канал. За борбу против политичара даљински не помаже. Потребан је здрав разум. Ако је нешто остало…

И тако, иде воз, у њему све парови, не зна се ко кочи, а ко додаје гас, права лудница…Ускоро ће народно весеље, а шта онда? Шта после? Па ништа, кад воз стане, парови силазе, улази Велики Брат, па опет Јово наново…У круг. Круг нема почетак, ни крај, ЕУ нема алтернативу, Косово је срце Србије, НАТО у блато, и мир, браћо, мир

Advertisements

2 thoughts on “Парови у возу

  1. Пош’о ја пре неки дан код комшије на кафу. Обучем мајицу: “Комшо, ебем те у дупе педерско“. Види ме комша кроз шпијунку, па узме сатару и отвори врата. А ја се повучем. После сам целом комшилуку објаснио да сам спречио покољ искључиво својом присебношћу и тиме што сам посвећен дијалогу. За комшу сам, наравно, рекао да није нормалан.

    1. 🙂 мсм, добра је та одлука да се повучеш, чуј добра, одлична. но ти је стилиста неозбиљан, главу да изгубиш, због њега. а и комшија је ненормалан, који комшија је нормалан?
      Изгубили смо дух, брате, ево види овако, имам ја мајицу за комшије, на њој је испружена рука, а шака стиснута у песницу, скоро, не сви прсти, само палац и малић, већ домали и кажипрст су полустиснути, а средњи испружен право, онако, ко батина…А на мајци пише: „Комшо, прими моју руку пријатељства.“ Не ваде секире, али се смешкају. 🙂 Вероватно мисле исто, а то је онда тај стајлинг 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s