Код куће. Након четири године. Ово је четврти дан. Толико, четири дана, траје ми уздах. За сваку годину по један дан. Ваљда је то довољно. Очекујем да то откријем сутра.
Посао се завршио. Година се завршава. Одавно сам решио да себе почастим овим јануаром што долази. Почећу годину без морања, без притиска, без обавеза. Без великих одлука, великих циљева, нескромних идеја. Полако. Корак по корак. Метар по метар. Дан по дан. Пријатељ по пријатељ. Ако ишта од тога још постоји.
Кажу да је град одавно окићен. Ужива ли ико у томе?
Кажу да је овде све у хаосу. Ужива ли ико у томе?
Кажу ми, требаће неко време да се навикнем на стварну стварност мога града. Да не могу ни да замислим како је овде. Лоше, глупо, болесно…покварено…поново, лоше. Можда је и боље што не знам како је у ствари овде. Можда је и боље што пуштам своје предрасуде да ките овај, мој, град и ову, моју, земљу. И када нико не може, неће и не сме, ја ћу овај јануар да уживам. На неки свој начин. А после, дотле, верујем да ћу се уклопити. Ионако је смисао живота у томе да се што боље уклопиш у…шта год.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s