Гледа ме јуче госн Иво са плаката окаченог на дрвену страницу покретне књижаре. Често средом видим на главном Прњаворском тргу ту књижару на точковима. На плакату госн Ивина глава у надприродној величини, позадина тамно сива. Испод главе неким лепим, финим, готово углађеним словима пише: „Чудно је, како је мало потребно да будемо сретни и још чудније, како нам често баш то мало недостаје.“ Помислим, да је плакат екран телевизора, или монитор компјутера, изгледа као да госн Иво говори неким непознатим језиком, а текст испод је титл, превод. Одмах поред госн Иве, госн Меша, испод њега титлован текст: „Знаш ли што је најљепше у животу? Жеља, пријатељу.“ Помислим на трен, гледам у излог неке продавнице телевизора, емитују неки страни програм, у програму неки фини људи, само што сам стигао, они ћуте, а остао испод превод онога што су рекли. Из које су земље? Којим то језиком говоре?


Видим, људи „каче“ велики број ових порука по друштвеним мрежама. То не разумем. Скролујући, смењују се тек венчани, кучићи, па наиђе клип у ком полицајац зауставља саобраћај да преведе маму патку и њену децу пачиће преко неке широке улице, наиђе затим слика нечије бебе, па слика порно диве са највише тетоважа на свету…Па, хопа, ево иде патријарх Павле, усликан скроз десно, гледа у своје речи: „Не бранимо се од туђег зла, злом у себи“.
Два ме питања муче. Прво, зашто људи у своје „статусе“ (тако се ваљда зове то) стављају мудрости? Колико те, тако „окачене“ мудрости, изражавају стање тих људи у том неком тренутку. Да ли ти људи шаљу на тај начин поруку својим (виртуелним, и иним) пријатељима да им „тако мало недостаје да буду сретни“, или „да су жељни (нечега?)“…Или да су били зли, па су схватили то, или да је неко према њима био зао, а они као неће…
Друго, у тако необичном конгломерату свега и свачега, ове мудрости, па још на све то извучене из свог основног контекста, одистински губе на својој суштини. Анти-психологија. У том окружењу, делује као спрдња то да „…баш то мало недостаје за срећу“, или, баш се може добро кикотати уз тврдњу да је „…жеља, пријатељу, најљепше у животу.“ Онда прихватим да су сви ти „зидови“, „статуси“ у ствари, проста технолошка оруђа релативизације основних људских врлина. Наизглед, ово је преоштар закључак. Али, не мислим да бих могао да попустим, прихватио бих да је и мене то оруђе „закачило“.


Мислим да су све те мудрости изрођене из великог животног, личног искуства. Исто тако, мислим да је данас достигнута она критична брзина живота, да искуство не стиже да се сталожи. Некада, када је све било далеко спорије (и теже), људи су успевали да се осврну, да увиде, признају и прихвате. Данас искуство, па самим тим и мудрост, делују као нешто што долази из неког другог света, другог језика. Егзотика.


Једном ме је покојни отац питао: „Је ли сине, зашто онај момак пева оно, боље бити пијан него стар?“ Тада му нисам ништа одговорио, тада сам и сам мислио да је Лоша у праву. Тада сам имао шеснаест, можда осамнаест година. Е да, питао ме и за: „Б б бам бам бам нећу ништа да знам.“ Њему, мом оцу, то је вероватно долазило као нешто из другог света. Истини за вољу, када је Лоша певао да је боље бити пијан него стар, он о старости није имао благе везе, само се разумео у пијанство. До те своје „истине“ Лоша је дошао из чисто комерцијалних разлога. Као и Бајага. Истина, то нису мудрости, али су поруке, и могу се качити по „зидовима“ и много су разумљивије од Ива, Меше и Павла, зар не?


Размишљам о оне три мудрости с почетка. Мислим да сам сваку, понаособ, окусио, и то не једном. Мислим и то, да, знам да ти људи долазе из далеке земље, и да говоре, данас чудним, неразумљивим језиком. И иако су странци, иако се не уклапају, ми их угуравамо у оно што нас чини и представља. Ми им налазимо место међу нама, по сваку боговетну цену. Макар та цена била и својеврсно скрнављење. И што су нам даљи, чуднији и странији, боље ћемо их уклопити. Увек смо били такви према стварима које су долазиле однекуд „споља“.


Можда се неко побуни, можда каже: „Чекај, па то су наши људи. То је наш језик.“ А да ли је то баш тако? Да би они били наши, они би нас требали да прихвате за своје. Да је тај језик наш, то би требало да се види на нама, на неки начин. Види ли се? Имамо ли ми жеља, колико је то „мало“ велико да би били срећни. Колико зла, дневно, починимо, а да тога и нисмо свесни? Шта данас, на нашем језику, значе жеља, срећа и зло? Ко би се усудио да то преведе и објасни? Ко? Лоша? Бајага? Ера? Цеца? Ужаси транзиције, ужаси популизма. Али, платформе са којих се одскаче и ускаче у виртуални свет и стварност све су боље, брже и доступније. Све су шире и гостопримљивије. Успоставља се империја у којој ће све бити релативно. Може ли се релативизовати жеља? Може. А срећа? Како да не. Шта да се уопште прича о релативизовању зла.


И тако, приђем ти ја тој покретној књижари, да видим шта има да се нађе, иза леђа госн Иве и госн Меше. Има, има. Видим књиге Вука Драшковића…Па Шешеља…Интересантно, има и свеобухватни водич за игру Покемон Го…па оствари свој циљ у десет (10) корака…па Казна за грех, и то комплет (ово ме подсети на златиборску комплет лепињу)…Окренем се и одем до кафића Мока. Поручим кратку кафу у малој шољици па напуњеној до врха. Конобар понови предамном моју поруџбину…Он оде, ја извадих телефон, па на фејсбук, па на статус…локација…па филинг, смут (smooth)…нема тај, е јбг…ма ионако, кога брига… е сад, ‘ајде текст…куцам…тако мало, жеља, зло…бришем…ентер…оде само локација. Улази продавац књига: „еј, ба, јесил ти овај…?“, показује ми свој телефон, а на њему мој статус: „Caffe Moka, Prnjavor“…“нема минут ђе си гледо књиге, јелда…ти си пријатељ мог пријатеља…“ Јес, вала. Па ђе си, пријатељу мог пријатеља? А који је то твој пријатељ, што је и мој пријатељ. „А знаш га, неки Иво Андрић. Само што је тај из Добоја.“ Ма немој, из Добоја. „Ја вала.“ Е нека је. Ош ти кафу?

Advertisements

7 thoughts on “Пријатељ мог пријатеља

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s