Три у један

Покушај да поништиш време. То је најлакше учинити речима.

…    јуче    данас     сутра

Сасвим је свеједно шта се изабере прво из горњег реда, јуче, данас или сутра. Непобитно је једино то да ће упорни и радознали проћи све нивое ове игрице, а они који то нису сигурно ће одустати на самом почетку.

У игрицу су уметнута и три фрагмента из Грчке митологије. Причају о Еос (Ἠώς) богињи праскозорја и јутарњег руменила. Две су приче аутентичне, једна је измишљена. У ствари, све су приче измишљене, две веома давно, једна тек недавно. Уметање ових фрагмената има за циљ само да подстакне машту, одвуче пажњу од збиље, напросто да игрици да неку боју коју подстакнута слобода маште има у себи.

Жеља ми је била да се текст „…јуче   данас   сутра…“ креће с лева на десно неком брзином, па да буде чиста случајност који ће од термина бити „погођен“ мишем. Али, нисам успео. Постоји неки додатак за то, али можда неком другом приликом….

И да, за оне који не воле игрице, а срећу налазе у неким потпуно супротним стварима, за њих линк у новом табу…

***

***

***

Еос се са сваким својим дететом
порађала у морској пени.
И сва су њена новорођенчад
била пресвучена рибљом крљушти,
првих четрдесет дана.
Четрдесет првог дана, Еос је смела
да их окупа у свом млеку. Тек тада
се крљушт спирала и
показивала се права боја коже,
сваке, сада већ поодрасле бебе.

После безброј година и покушаја без успеха да се сети свог последњег сна, био је потпуно спреман да одустане. Последњих пар покушаја било је посебно опасно. У рукама је држао дневне новине. Пролазила га је језа од сазнања да је себе убедио у то да не држи новине, већ писмо од свог још нерођеног унука. Писмо из будућности. Халуцинација…

Није никако могао да се сети сна пресањаног тог августа 1991. године. Била је то прва ноћ у његовом животу коју није преноћио у свом кревету. Спавао је у туђем кревету, а тада је сасвим могуће да се деси чудо у сневању. Наиме, када спаваш у туђем кревету, тада можеш да сањаш туђе снове, снове онога чији је кревет, јастук, постељина.

У то време био је под оружјем, присилно униформисан. Мобилисан. Тада, тог августа, већ је добра два месеца био отац, а да о томе није имао појма.

Било би лепо да је украо снове власника кревета, али прекршио је то правило. У туђем кревету сањао је свој сан: „Ноћ. Без звукова. Без светла. Лежи на гомили сламе распрострте преко бетонске плоче хангара авиона пољопривредне авијације. У хангару је бар стотинак људи, сви спавају у униформама. Половина је наоружана и спава са једне стране хангара, друга половина је разоружана, леже наспрам његове групе. Почиње комешање, гушање, он се придиже на руке. Већ клечи и рукама по мраку напипава бајонет на својој пушци. Очекивао је, као и сви са његове стране хангара да ће ненаоуражани да искористе ноћ и крену на њих, да им отму оружје, а можда и да их побију. Са већ спремним бајонетом дрмуса овог до себе: „Шшшш, ‘ајде…тихо…шшш…’ајде…пушка, узми је…откочи…“. Сада већ чучи, усмерио је бајонет ка мраку, попут животиње зјака очима около. Чека напад голоруких, спреман да удара бајонетом по њиховим рукама. Иако их не чује, осећа их, осећа њихов мирис, њихову мржњу и решеност да га убију. Знао је да голоруки осећају надљудску снагу, бринуо је да његов бајонет неће имати неког ефекта, да су у мраку шансе подједнаке, било да си наоружан или не. До њега је у неправилним таласима допирао топао ваздух. Био је потпуно обливен знојем. Зној му је беласао на надланицама и врату. Одавало га је рођено тело, и то они делови који нису били прекривени униформом. Нешто, неко, повлачило га је за лактове. Да ли је то овај поред њега, или је неки од разоружаних нашао своју жртву…“.

Никад неће наћи одговор на питање да ли је те ноћи умро или убио. Кршење тако ретко доброг правила, готово незаобилазне могућности да украдеш нечији сан, присвојиш га и са њим на даље чиниш све што ти може доћи по вољи, било је свети почетак доба без снова за нашег јунака.

Данас ће раније затворити кафану. Морао је да се што пре удаљи из тог простора,  коме је најлакше губио додир са реалношћу. Само да доврши кафу. У руци је држао гломазну керамичку шољу, која је била осликана рибама Карипског мора. Шоља је била поклон од сина. Овај ју је донео са неког посла, од пре пар година. Само из ње је пио кафу. Нико сем њега није смео да опере ту шољу. Нико сем њега није смео да је узме у руке. Бојао се да некоме не испадне, и не разбије се. Веровао је да рибе са шоље најбоље знају и чувају његову тајну, одговор на питање из незавршеног сна. Он ту шољу није никада држао за дршку, увек ју је обухватао са обе руке, верујући да греје крљушт нацртаних риба, и тако ће их једном разгалити да проговоре.
***

***

Еос је била лепа као само свитање дана,
прозрачна и сјајна,
а и волела је све што је лепо.
Волела је и лепе мушкарце па се веома често
и веома лако заљубљивала.

Из њега су одавно истекли снови.

Дешава се да керамичка шоља само напрсне. Ако је шоља обојена, та фисура је споља сакривена шаренилом. Може се видети изнутра, креће од дна, понекад је правилна, вертикална, а понекад иде укосо, попут графа неке математичке функције.

Велике кафопије, они што кафу уживају из гломазних керамичких шоља из којих се регуларно пије чај, или неки млечни напитак, морали су макар једном да се сретну са напрслом шољом, из које, по столу, споро али сигурно истиче напитак. Тако некако, из њега су, полако али сигурно, истекли сви снови. Није ни приметио напрснуће, једноставно се сложио сам са собом, након ко зна које празне ноћи – „Ја више не сањам“.

Чекао још једну зору полако испијајући кафу. Размишљао је о давним временима у којима је било потпуно јасно шта је јава, а шта сан. Био је сведок немогућих догађаја, људи и времена, који су били могући само у сну, а били су стварност. Исто тако, био је свестан своје немоћи да утиче на то да било који његов сан оствари. На све то, сада види оно чега се највише прибојавао. Јутрос зора не свиће. Не долази. Нема новог дана, нема сутрашњице.

Чини се да му је душа напрсла, и кроз тај, готово невидљиви процеп истекли су сви снови, прво они црно-бели, па потом они у боји. Након њих истекли су и снови сањани из делова, сањани по епизодама.

Око шоље се формирала барица исцуреле кафе. Устао је да нађе трулекс крпу са којом ће од нереда, само са пар потеза, направити ред. То је чинио читавог свог живота, доводећи ствари на своје место, у ред, у склад, у облик којим је био задовољан. Инжењер није могао другачије, то је слатко проклетство математичке хармоније, логике и принципа.

Једино што га је још бринуло је сазнање да одавно будан спава, да то чине сви око њега. Да из тог спавања, у будном стању, нема излаза. Нема чуда, нема страхова, о да, нема љубави, заноса и идеала. Нема радости, обичне, једноставне, искрене среће…

Сада, када је шоља напрсла, можда је случајност, а можда и није, али нема ни зоре јутрос, да сване. Као да је у тој барици, коју ваља крпом уклонити. Са пар лаких покрета руком…Онако како се и иначе све решава…

***

***

Еос је толико много волела свог мужа Титона 
да је од Зевса тражила, и успела у својим молбама, 
да му он да бесмртност. Титон је постао бесмртан, 
али је Еос заборавила да му Зевс да и вечну младост, 
тако да је он, временом све више старио, и постао 
сасушен излапели старац који се једва држао на ногама. 
Поред тога толико је много причао да се то причање 
претворило у неподношљив звук. како је време пролазило
он се све више савијао и на крају се скроз скврчио и смањио, 
тако да се претворио у цврчка.

Стигло, најзад, писмо од унука[1]:

„Ејјј, па здраво деда мој. Ш’а има? Држиш ли се? Слушају ноге? Да знаш само, ако те нешто жуља на лопатицама, то је тај знак. Ноге ће полако престати да те слушају, али зато почињу да ти расту крила. Ево, цео овај семестар смо учили о томе. Иначе, веома досадно градиво. Ти се сигурно сећаш, ја сам дошао овде, у Сириманију[2], само да бих изучавао биочипове.

Лева подлактица ми је пуна, нема више места ни за један чип. А сада, после референдума, сигурно ће нама, страним студентима, да траже, због идентификације, да уградимо још по један. Без тога, нема преко границе. Како ћу да сместим тај нови, кажу да су Кинези дали најбољу понуду за израду, а њихови су чипови ооогромни, скоро два са два сантиметра. Можда ћу морати да извадим неке, сигурно онај за теретану, не стижем  у теретану…Можда ћу да се одрекнем и чипа за вожњу мотора, иде зима, шта ће ми мотор. Оставићу само за такси шатл и подземну.

Мало те давим, али нека. Боље да ти јавим, да се не бринеш ако случајно не успем да дођем за Новака.

Лове имам довољно. Урадио сам у мојој групи неке дивље чипове ортацима, оно, знаш, кладионица, рулет, и … па добро, и по неком за јк…Само нашима радим те, спешл, овима што вуку са блиског истока, религија ионако брани разне ствари тог типа. А они су, па знаш и сам, веома шатро побожни. Тутумраци…

Је ли прадеда, важи ли онај договор, да кад дођем за Новака, да ти донесем један мали чипић за…знаш, оно…Важи ли још договор? Кажи ми ако си се предомислио, да га не сецам одавде за џабе…Могу да ме провале на границама, бар четири ћу морати да прелазим, а на свакој раде фул скен.

Е ђеде, ђеде, уживаш ти, гарант. Кад ти тутнем овог малог, што сам ти спремио, има одмах да нађеш бабу…нову…невожену…аааа? Шта кажеш. Направили браћа Јапанези чудесну ствар, интегрисали у 2.5 са 2.5 милиметра освеживач меморије, мириса и меланхолије, 3М се зове, има маторке да откину…Још кад ти никну и крила, ејјјј.

‘Ајде држ’ се тамо, не секирај се за пензију, не умарај се, чувај се за ово што ти доносим.

Једва чекам да се видимо.

Твој луди унук, а ускоро и лекар.“

Спустио је писмо у крило. Леђа су га много сврбела. Помислио је да је овај његов шашави унук у праву за та крила. Ноге га одавно нису слушале. Читао је уз помоћ специјалне справе коју му је син донео са шљаке, из Кореје, пар рукавица са разним сензорима, који су били повезани са одговарајућим центрима у мозгу, директно, тако да је могао још увек да чита, пише, осећа топло, хладно, тврдо, мекано.

Унук му је обећао чип, тај 3М, да га мало размрда, што се каже. Ма да, како да не, још ће морати да иду заједно на пецање.

Није знао како да му каже. То за снове. Да више не сања. Бојао се да ће клинац и за то да набави неки чип, макар тај чип био још у експерименталној фази. А тако је желео да то поново осети. После тог, обновљеног осећаја сна, мислио је, може и да се мре.

„Нећу му одговарати. Ни реч. Или да му напишем да ништа не доноси. Само нека дође за Нову Годину“, размишљао је, готово наглас. Не требају ми снови, уосталом, ко зна на шта ће то да личи. Сва та електроника, прчкање по мозгу, биће то неке море и кошмари. Нема тог чипа који ће да поправи оно што је учинило ово доба. То ће бити само авети, сенке и приказе. Нема душе, нема ни снова.

Покушаће да заспи у том положају, у ком се затекао. У скврченом положају, попут цврчка. Можда ће и тихо јечати, али то ће бити само ехо прошлости, која је била истинска, а као да је била проспавана.

Трудио се да се повуче у себе. Једино што би му сада пријало више од празног сна, била је шоља вреле кафе

[1] У његовој фамилији успостављено је правило, још од давних дана, да је сваки син морао да бира занимање које није имало никакве везе са занимањем оца. Временом се редослед избора занимања усталио. Наиме, унук је учио за лекара, унуков отац био је инжењер, а деда кафеџија.

[2] Сириманија је земља настала на територији јужне Немачке. Референдум спроведен 2103. године, углавном међу потомцима миграната који су населили делове јужне Немачке од 2015. до 2019. године био је успешан, излазност је била преко 60%, а за формирање Сириманије на референдуму је гласало преко 85% изашлих. Назив земље настао је од имена Сирија и Германија, то је био једини услов Немаца да прихвате нову државу.

Advertisements

10 thoughts on “Три у један

      1. Остали линкови само служе да скочиш са једне приче на другу, они ништа не отварају. Све три приче су у једном посту, линкови су за оне „радознале“ који могу да читају више ствари у исто време 🙂
        Али, дала си ми много добру идеју, за неко будуће писање

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s