споља гладац изнутра…дописати по жељи

Поштујући симболику шестог октобра, тј да се нешто мора променити из корена, ето промених тему, да не кажем outlook или по нашки view.

Одело не чини човека, шта год о томе ружно и одвратно мислиле модне блогерке (није ми јасно зашто нема модних блогера, то је једно од најважнијих питања за повереника за родну равноправност, којим се он/она/оно пословично апсолутно не бави), елем, као што, дефинитивно, одело не чини човека, тако и тема не чини блог. И сад да ме неко пита, зашто промених, не знам, ваљда зато што је данас шести октобар, „онај шести октобар“, дан виђен за мењање, промене, за ново, још неотпаковано, што мирише на радњу и сл.

Бринем се за комшије, навикле на стари изглед блога. Сви су навикли на претходни распоред, на боје, могли су да се осећају „као код куће“, своје куће. А сад? После ове промене, за коју се никако и ништа конкретно и паметно не може још рећи, можда ће пола да их оде, да емиргира (…газда Грујо, што би рек’о Боле у Црном Груји), али сигурно ће само најјачи остати. Они ће јуначки истрпети овај мој помодарски хир, временом се навићи на позадину (мислим блога), на величину фонта, на то што сајт багује када се учитава, на то што се линкови једва виде, на то што мени више није горе него са стране, мислим на menu, да неко не схвати погрешно. Тако да, једном речју а у ствари с три речи, мирна ми савес’.

Што се тиче шестог октобра, ово је мој максимум. Од кога је, вала и много је. Ова је промена режима била блага, веома ненасилна, цивиливилизи…вана, по свему плишана и ЦИАн (у питању је боја, а ону ружњичасту, боје пантера, не могу да изговорим, да не гадим простор).

И морам да напоменем. Од ове моје промене ја, лично, не очекујем ништа. Нема надања, нема веровања, ништа оно „боље сутра“. Нећу да ми неко дође овде за, цирка шеснаес’ година, па да ме прозива за изневер. Хвала лепо и хвала унапред. Биће све како је и било до сада, некад боље, некад горе, некад доле, тамо-амо, лево десно, обрни, окрени…и за појас задени.

Да не прође све као оно, шести октобар, није битно кол’ко је важно, нађох једну своју тематску бајку из, не могу ни сам да верујем, 2011-те године. Ево је овди… Тада, пре пет година, „тражио“ сам разлоге за све што нам се догађа(ло) у даљини, великој временској дистанци, прескачући ортодоксију. Јоште пре него што смо се примили на Христа, ако смо се икада и примили (час’ изузецима). Та је бајка и сада, као и тада, за одрасле. Не зато што обилује експлицитним садржајима, напротив, већ зато што деца одавно не читају, а камоли верују у бајке. Што је, изгледа, неминовно, а можда и паметно.

И тако, у новом перју, које је, наравно за „џ“, идемо даље.  У задње време обично текст окитим и неком музиком, па да не мењамо баш све, нека и овај пут нешто свира…

 

Advertisements

6 thoughts on “споља гладац изнутра…дописати по жељи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s