Добар човек

Од тебе сам научио како је лако облаке водати на канапу. И како је боље писати него причати. Како није срамота жени дати цвеће.

За тобом је одувек, макар од кад знам за себе, клизио шапат: „Добар човек“. И док си ходао, и кад си легао, и кад си заспао. Било да си хтео чути, било да звук више ниси могао поднети.

И не знам да ли су сви ти људи шаптали зато што су се тебе плашили. И зашто су шаптали мени, као да ја то нисам знао најбоље.

Пустио си да порастем. То ти никад нисам замерио. Пустио си да те претекнем. То ми никад ниси замерио. Као да се никада поштено нисмо испричали. Зато си писао за своју душу, као што, понекад, и ја сам урадим. У тим редовима, кад се преклопе, ми се ваљда, испричамо, онако, к’о своји.

Тешко је

Advertisements

6 thoughts on “Добар човек

  1. Тешко вријеме за маторе…
    Можда смо неки увек матори, са све нашим маторима… И волео бих да после мене осване оваквих неколико реченица од неког тамо момка који тренутно јури неке своје снове и којешта… И тако…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s