о страховима…

бојим се површности.
и уједа руже.
и турског камионџије.
и несанице.
бојим се онога што је
супротно од тиграстог комарца, и
нормалне краве.
бојим се ледене воде,
изненадног бола
поребрице,
и свих алергија мојих
најрођенијих.
бојим се сутрака
без земље,
земље без мора,
мора без краја,
истине о потопу, и
лажи о потопу.
мислим да се бојим и
тишине, коју носим у
неком храбром гену.
и бојим се да сам тај ген
већ предао даље.
бојим се да је могуће
све опет, испочетка,
без икаквих бојазни.
сада, кад се вратим на
почетак, видим
колико се ничега не бојим,
толико да ме је стид,
и да би ваљало признати,
без имало стида,
да се бојим стида.
осећам, да, руменим,
чини се, низашта.
срећом, само чини се.

***

Advertisements

One thought on “о страховима…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s