Поново ради биоскоп

via Образложење, лудом радовање…или то важи за обећање | политика и којешта…

Пре три месеца рекох да су, тада тек расписани, избори за џабе. Основ за такав закључак било је образложење тадашњег премијера, садашњег мандатара. Сада, када је прошло довољно времена да се памет „слегне“, што је дефиниција накнадне памети, још се више и лепше виде, трагикомичне последице једне мегаломанске и осионе одлуке, која Србију води беспућем.

Премијер је у свом образложењу за расписивање избора говорио о прекој потреби за новим снагама уједињене Србије…Али, као и сваки нормалан премијер у региону, па и шире, и овај наш једно говори, друго мисли, а ко зна колико треће ће да уради. Греота је што нико од инсајдера не обзнани да су избори расписани са циљем да напредњаци освоје, најмање, 60% гласова…И да је постизборна ноћ била узбудљива, не само у Савамалој, већ и у седишту напредњака, када је постало јасно да неће бити тих гађаних 60%, ни 50%, већ нешто мање. Узбуђен је био премијер…Изненађен, и увређен…На пар сати недоступан, самоосамљен, у некој тишини свог промашаја…

Да ће бити проблема са „новим снагама“ „уједињене Србије“ показала је и конститутивна седница скупштине. Попут детета коме је одузета омиљена играчка, па му се појача деструктивна, иначе и овако доминантна, црта карактера, брже-боље је своје верне…сапартијце нахушкао на све што није напредњачко. Узели сте ми мојих 60%, е сад ћу мало ја вама да покажем како ће то да вас заболи. Ишло се до тога, да су верни и одани…сапартијци у скупштини заступали тезу да су избори нелегални, да су неки прешли цензус „на силу“ и вољу ино-моћника. Парадокс-победници на изборима кажу да су избори били намештани. Јесу, да нису, ваљда би то било тих таргетираних 60%. Но, омиљена играчка је враћена премијеру назад, али је мало оштећена. За то неко мора да сноси санкције…

И тако, док се Србија кроз транзицију креће споро, њен данас најистакнутији политичар (истакнутост у медијима, ништа више од тога) транзитира врло брзо. Тако су за њега протести због Београда на води и Савамале „супер“, то је демократија, малобројна али „супер“, а с друге стране, у исто време, Скоту и Давенпорту објашњава да није у реду да га руше ЕУ и УСА тако што финансијски помажу грађанску иницијативу. С треће стране, премијер би и сам да седне у багер и руши, јербо је то тамо нелегално. Али неће да руши скупштину, мада је, како напредњаци кажу, и она муфте, нелегална, али то нећемо багером, то ћемо да рушимо изнутра…

Мислио сам да ће првенство Европе у фудбалу да буде занимљивије од српске скупштине, али врло брзо се показала огромна сличност. На првенству се најмање догађа фудбал, понајвише се туку Руси и Енглези, и остали. Догађања су померена изван стадиона. Исто је то и са скупштином, све се догађа изван ње. Ако ћемо да инсистирамо на сличностима, ево уђимо на стадионе, општи је закључак да су до сада најистакнутији играчи-голмани. И у скупштини су најистакнутији играчи-премијерови голмани, они га бране по свим темама, и кад се бира председник скупштине, и кад се помену багери и фантомке, и кад се помене бирач од 146 година, који има 46 година, и кад се тражи кривац зашто пада киша. Не треба никако заборавити да кад нешто пође наопако, по правилу, заврши наопако. Зато је професор Мићуновић, истински Метузалем српске скупштине и политике, вероватно џабе бацао бисере пред…верне и одане…

Неће се Влада формирати тако брзо и тако лако. Реалност је у дефициту „нових снага“ „уједињене Србије“. Треба сада дати Вулину, рецимо МУП и Стефановићу да буде, рецимо, министар одбране. Треба распоредити дубоко компромитоване старе, верне и одане, а да сви схвате да су то „нове снаге“. Треба распоредити династију Кркобабића, а да се не примене мере штедње које је прописао Њуз.нет – „од сада три Кркобабића у једном управном одбору“. Треба решити Дачића, Расима, Зорану, а да се не замери Путину, Меркеловој и шта ти ја знам коме све не. Деливери јунит (delivery unit) сада мора да буде на висини задатка. Не треба заборавити ни Хашког ослобођеника Шешеља. Да би он мирно седео у скупштини Србије, мораће дефинитивно нешто да му се понуди, ако већ није дато…још пре избора…макар неко обећање…ако не и више од тога.

И тако, прошли пут смо преспавали пад берлинског зида. Сада имамо идеалну прилику да преспавамо Bregzit. Лепо спавајте, мирно сањајте, трагови нам одавно смрде нечовјештвом, кад смо били кадри лахко се латити багера.

Или избори ипак нису били за џ. Можда је дошло до, какве такве, редукције апсолутне моћи, односно воље једног човека. Можда ће морати да се одрекне градоначелника Београда, оног што га Цане зове Минимални. Не због криминалне титуле, криминалне личне имовине, већ, парадокс, криминалне туђе имовине. Шизофрено, зар не? Али, кад могу навијачи Хрватске да славе победу на првенству Европе тако што пиче Ужичко коло, онда му ово са Минималним дође потпуно релаксирајуће.

Пре избора пријали су ми они весели босанци из Дубиоза Колектива. Сад је ред на горе поменутог Цанета:

Ко год се пронашао у овој песми, сам је за то крив. Свако је ковач своје среће, зар не мандатару, екс-премијеру, ППВ-у, напредњаку, радикалу, најбољем студенту права, највреднијем од свих Срба, човеку који најмање спава на свету а Национална Географија то не бележи, или макар Дискавери…а тек капацитет бешике…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s