Јубилеј

Као што пролети птица,
или обичан пролећни дан,
   тако ових мојих тридесет година,
   што су, у ствари, твоје, и
   ових твојих тридесет година,
   што су, у ствари, моје,
пролећу, баш сад.
Због нас. Данас. Преко нас.
И нисам стао
у сваку твоју стопу,
и нисам удахнуо,
сваку твоју сузу,
Не, нисам.
Нисам отерао
сваку твоју ноћну мору,
и нисам био
свака твоја сенка.
Нисам увек
   примио пола твог бремена,
   отпио пола твог бола,
   носио пола од сваког твог срама,
   убио пола твојих непријатеља.
Нисам.
Никада, за ових последњих тридесет година
   нисам био довољно храбар,
   нисам био довољно леп,
   нисам био довољно паметан,
   јак, весео, добар...
Само сам био заљубљен.
   У тебе.
   Јако.
   Тако јако, да сам сада
   сигуран,
да од тога лете птице,
и дани.
И да сада јаве
да сутра не долази,
и да птице престају да лете
   ја знам, како је то,
   бити заљубљен.
У тебе.
   Ја знам
   да је то довољно, за живети.
   Ја знам,
   да ћу једног дана
   умрети. Срећан. Због тебе.

					
Advertisements

3 thoughts on “Јубилеј

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s