Тренутак истине

Де, завири
у дубину душе,
видећеш да тамо
чучи дете,
немо, наго, рашчупано,
мусаво и дивље,
крупног ока,
ситног зуба,
танких руку,
обгрљених колена,
испалих ребара,
изгубљеног погледа.
Пружиш ли му руку,
ујешће те,
пробај сажаљење,
пљунуће те,
дај му топлу реч,
појешће је,
превари га,
поћи ће за тобом.
Од тог трена,
све до самог краја,
дисаћеш на пола,
видећеш на једно око,
чућеш на једно уво,
једино ћеш имати,
цео бол на оном месту,
у дубини душе,
на ком си
морао, свакако морао
да одрастеш.
***
На том, самом крају,
удахнућеш све,
видећеш све,
чућеш све, и
дете, склупчаће се
назад, тек да
заувек не останеш
сам.

Posted from WordPress for Android

Advertisements

4 thoughts on “Тренутак истине

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s