Лепе жене пролазе кроз град

Немају лепе гласове. Недостаје мазност у боји, превише свиле, премало баршуна. Недостаје опуштеност, исцеђена из маслина медитерана, и мирис јода који клизи за сунцем, до пола умоченим у крај света. Нема фелера, нема ласцивних наговести. Као да никада сузу нису пустиле. Нема свађе мира и немира, јутра и сумрака. Никаквих дражи. Макар мало скривених намера. Нема стида, да, нема, али нема ни обести. Нема ни жеље да им видим очи.
Жене су, али хладне, некако германски, или боље, угарски. Све, само не латински, или хеленски, на крају, словенски. Оне и сада, за вечером, раде. Умор су вешто заташкале јаком шминком, која као да се сама од себе обнавља. Оне се смеју из намере, пију из агенде, слушају из наређења, и пазе, стално пазе. То је дисциплина, свемир који никада нисам истражио. То је мој најстрашнији кошмар. Ту, преко пута, на дохват руке, која испушта пре него што ухвати, боли пре него што удари. Рука пуна сладуњавог женског мириса, који обраћа позорност али не вртоглави. Не обара капке на пола, већ их шири, све јаче и више, како би очи увиделе све оно чега, најзад, нема. Толико нема, да се не може ни замислити.
Био сам право решен да окривим себе, своју избирљивост и размаженост. Своју урођену повученост и одбојност, своју учмалост, па и старост, ако хоћете. Да прихватим терет, санкције, приговор савести, и ђавола и анђела на истом рамену. Али, не иде. Није до мене…
Него, ‘ајде сад мало ти, Џони…

Posted from WordPress for Android

Advertisements

2 thoughts on “Лепе жене пролазе кроз град

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s