Игра случаја

Хладно је. Проткано самоћом. У такав ћилим умотан, бољи не могу бити, за дно каквог, још неприповеданог бездана. Или бездна, чини се свеједно.
Најмлађи део мене је у Грчкој, тек нешто старији у Италији. Мој најбољи део је у Србији, онај бездани у Босни. Раздељен, растављен, расклопљен овим октобром, писањем се окупљам, сабирам, гомилам. И то не иде, никако.
Да ли сам, све до сада, за то живео? Ругао се, сваким кораком напред, све ближе и ближе неизбежности октобра, хладноће и самоће.
Да ли је то та оствареност? Зрелост. Срећа? Понос? Или тек обично брз, намерно случајан живот.
Делови мога бића, сваки сам са собом, зраче разбацани по овом крају света. Неки пева, неки путује, неки се, опет, део купа у пријатној, мирисној води. Само овај мој, најмој део покушава, прилично компликованим и неразговетним писањем да се искобеља из великог, тешког ћилима, сатканог од хладноће и самоће, у беживотним бојама октобра. И тај покушај не иде, никако. Остаће само траг, отисак, нешто попут воденог жига на електронском папиру, о потиштености, о смислу тог обичног, а брзог, намерно случајног живота. Више нећу говорити : „Ако Бог да…“. Истинитије је, искреније : „Ако живот да…“

Posted from WordPress for Android

Advertisements

4 thoughts on “Игра случаја

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s