Скица из кафане

Главобоља. Знам, то је обично проклетство лета које изумире. Сав тај врућ ваздух неће напоље из главе. Изнутра, притиска фронтални део, ту раствара боје.  Наспрам, ублажава звуке. По слепоочницама утрљава мирисе, лево слатке, десно горке.
Споља, по лицу, избија умор из набораног чела. Стаклена вуна по очима које пеку. Уста су једина врата кроз која би лето излетело. У једној јединој речи. Управо оној коју највише немам.
Затварам пролаз дугим гутљајем право хладног пива. Са њим делим сто, вече и набеђено задовољство. Сем те главобоље, рек’о бих, ја сам човек који нема брига. Олакшање, из неке, мени драге песме.
У кафану улазе безлични. Са улице уносе још изумирућег лета. То су људи који имају брига. За мене, још мање и овако скромног друштва. Тражим у новчанику личну карту, на њој мора да је уписано-неприлагођен. За бриге, кафане, људе и лета. За време без бруфена, место без мог града, и људе, без обзира.
Почиње галама. Притисак расте до мере у којој се боје нестварно мешају са звуцима, слатко са горким, а осећаји са  сумњама. Осећам да лето преживљава и ову, долазећу ноћ. Осећам и сумњам да је осећај мој. Сумњам да сам сав свој. Сумњам да ћу се до јутра од тог осећаја скрити.
Тражим по столу једну једину реч у којој ће се разумно спојити осећај и сумња. Налазим само: „Конобар, да платим…“

Posted from WordPress for Android

Advertisements

2 thoughts on “Скица из кафане

  1. Сјајно. Волим опис тренутка, стања, и то баш на овај начин, мајсторски, толико мајсторски да можемо да наслутимо и целу вечност која тишти тај један тренутак.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s