Прича. Само једна од безброј. То су мрвице што остају за посеченим хлебом, те приче, мрвице истине, али и ужаса.

Ко се више бојао тада, Симо Радановић или његов бесни крвник са аутоматом?

Ко се више бојао после олUje, полуживи Симо или загребачка болница која га је држала као ратног заробљеника?

Ко се више боји данас, покојни Симо, коме је колевка спаљена на Кордуну, а гроб ископан источније, неких 500 километара, у Клеку, или сви они што ће данас марширати улицама Загреба? Марш у славу зла, својеврсна парада поноса…Марш као доказ да рат не престаје, док је и један Србин на земљи Лијепе Наше, па и шире од тога…

***

Скоро сам прочитао да време не постоји. Шта је, онда, са историјом? Шта је са злом? Постоји ли Јасеновац, Јадовно, постоји ли олUја. Неки би рекли, не, то све је само ствар личне перцепције. Постоји само тренутак, овај сад, који је и сам неухватљив. Овог тренутка, баш сад, перципирам моју мајку која има шест година и са мојом бабом бежи из НДХ, перципирам 1941 годину, воз пун људи који, попут времена, не постоје, али се не боје за себе, већ само за своје ближње. И своје будуће, који исто не постоје, пошто попут прошлости, не постоји ни будућност. Перципирам себе, тешко верујући да постојим, пошто сам мајчин будући, али ми је лакше јер сам ја сада, овај тренутак, у ком не бежим од зла, не марширам у славу зла, немам ратних заробљеника који не могу ходати. Немам ни бронзани споменик од три метра, подигнут на крви нејачи, на згаришту спаљених дечијих играчака и свезака.

У том времену које не постоји, илузија су трактори са чијих приколица кипе људи и завежљаји наде у сутра. Ти људи не знају да сутра не постоји. Они знају да постоји зло. Пред њим су бежали, верујући да постоји добро. Нису знали да веровање гледа у будућност, да будућност не постоји, да добро не постоји. Да је Симо жив, па да га питамо…Или да питам моју мајку, она је жива. Али она и сада, овог трена, живи у прошлости, на перону Осјечке железничке станице…нема вајде.

***

Београд је ових дана пун избеглица. О томе се мало и ретко пише и говори. Понекад помислим да је та тема забрањена, да медији не смеју о томе да говоре. Замериће се…власти?

***

Волео бих да време не постоји. Мада ми се чини да је то себично, да је то потпуно у складу са данашњицом. Човек данас мора да изопшти време, то је једини начин да побрише зло које му чучи у архетипу. All memory clear. До следећег тренутка, до неког новог ветра који колевке спаљује и копа гробове, ка истоку, више на ту страну…

***

Када завршим ово писање, када оно постане прошлост, оно неће ни постојати. Постојаће само утисак, који ће се разликовати, од човека до човека. Осим тога, код људи ће се разликовати и појмови добра и зла. Свима ће ипак заједнички бити неки облик страха, у зависности од онога што су до сада у животу чинили, страха од сопствене савести. Ако време и не постоји, постоји страх, и он је основа сваког чињења, па и нечињења. Не мора се у рукама имати нож, или аутомат, да би биле крваве. И није ствар перцепције да је могуће једном окрвављене руке опрати. Ту непостојање времена не помаже. Ту ништа не помаже…То је знао недужни Симо, зна моја недужна мајка, а ја сам, чини се, на добром путу до тог сазнања.

Не постоје крвници, ни жртве. Постоји ништавило. И мој утисак да није равномерно расподељено по планети. Негде је јаче, негде слабије, што зависи од количине зла које су починили преци, у неком, њиховом, тренутку који је постојао. То се зло утиснуло у гене, као што се свећа утискује у претходно отопљени восак, па светли у мозговима садашњице. То је светло мрачно, ништавно, јако и дубоко. Нешто попут слике квадрата Казимира Маљевича…

Advertisements

4 thoughts on “олUја

    1. Мислим да је могуће, али сам сигуран да је неизбежно. Тај UPDATE се прави сам од себе, независно од воље човека, једино остаје питање квалитета. Квалитет зависи од самопоштовања, ако тога нема, нема ни квалитета…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s