Веома лош утисак понео сам читајући „Мрзитеље“ Љиљане Смајловић. Чини се да главна уредница, по систему, напад је најбоља одбрана, жели да спашава струку од незамисливе бруке, све као усмеравајући пажњу на хејтере. Не иде то тако. Ако је струка брука, онда се то просто и каже. То ионако није ништа ново. Али суочавање са истином је изузетно важна ствар, то је услов свих услова да се крене у промене на боље. Није то лако, а оваквим текстовима неминовност се само одлаже, биће због тога све теже и теже. Вероватно и драстичније урушавање.

***

Бруку струке истиче и Миша Бркић на Пешчанику, у тексту „Јад и беда новинарства„. И стварно, не треба све то схватити као нарицање над судбином новинарства у Србији. Суштина је у наметању једноумља, у ароганцији и сили медиокритетске власти у друштву у ком не постоји опозиција. Неко ће се, с правом, запитати да ли је то демократија. Јесте, само што не гледамо њено лепо лице, већ огавно наличје. Друштву су наметнути плагијатори, занатлије, полуписмени и не ретко склони зајебанцији људи (не помињем часне изузетке, пошто не знам колико је части остало ако уђете у једну такву екипу) од којих се тражи само пар једноставних ствари: у свакој могућој прилици треба да величате премијера, да сво зло припишете прошлој власти, да сваку прилику (па и неприлику) користите за рекламу, и пре свега да све, што вам можда није јасно, а то је практично све, питате премијера. Он има све одговоре, он има толико одговора, да ви у ствари и немате толико питања, зар не?

***

У Франкфурту Blockupy натерао полицију да бодљикавом жицом штити капиталисте. Свечано отварање солитера тешког преко милијарду евра уместо да се залије шампањцем, заливено је воденим топовима, сузавцем и каменицама.

Jedna Kristina iz Berlina, koja se spontano odlučila da sa prijateljicom dođe u Frankfurt i demonstrira, rekla je da to čini zbog svoja tri posla i sina. Ona, naime, u Berlinu mora da radi čak tri posla, kako bi sa sinom preživela.

Пружа се подршка Сиризи. И то је добро. Оно што је чудно у свему томе, тиче се менталитета. Док „једна Кристина из Берлина“ ради три посла и буни се против тога, ми не знамо да ли и колико послова ради „једна Хелена из Солуна“. Вероватно један, а и тај делимично. Сећам се, кад сам пре пар година стигао на Крит, прво што су нам рекли је да водимо рачуна о томе да све државне институције на Криту не раде понедељком и четвртком. Субота и недеља се подразумевају као нерадне. Тако да, ако вам нешто устреба у пошти, гађајте уторак или среду, петак је већ петак…Летос у Солуну, субота поподне, од Аристотеловог трга и на лево и на десно, радило је можда 10% продавница, јули месец, тешко и воду да нађеш да купиш. У недељу ујутро, велика пијаца потпуно пуста, што се тиче робе, али затрпана гајбама и новинским папиром. Кажу, не ради недељом!? Изгубио сам жељу да питам кад ради, делује да ради само четвртком. Кажу наши који живе у Солуну, скупе се зубари и одлуче да средом не раде. Фризери такав договор направе за петак, а ако се неко и побуни због тога, они одмах придодају и понедељак. Па кад је све то тако, изгледа прилично лудо да једна Кристина из Берлина стоји на бранику једне Хелене из Солуна. Мислим да је то само зато што Кристина радећи три посла нема кад да оде и обиђе Хелену. И то је у ствари, најбоље од свега. Глобализација ће наметнути пуно тога, али менталитет неће ни дотаћи. Гребаће по љуштури човечанства док не заоре по суштини. А тада, биће она чувена секвенца из Ундерграунда-мајмун је ушао у тенак, биће катастрофа.

***

Кад већ толико табирим о новинарству, ту спада и вест да Даница Вученић излази из струке. Грехота. Готово случајно сам одгледао два њена импресивна госта, глумца Ралета Миленковића, и колумнисту Дејана Илића. Такви људи својим размишљањем на глас враћају веру у разум, а Даница је обезбедила терен. Е сада је и то готово.

***

У Тунису поубијани силни туристи у музеју. Сећам се Туниса, оног од пре „арапског пролећа“. Тамо је, на пример туристичка полиција била гора од обичне полиције, по саме тунижане. Било шта да вам засмета, као госту, и на било кога да се пожалите туристичкој полицији, тај је био одмах санкционисан, малтене без икаквих провера. У Тунису се гост осећао и више него господин човек. А онда је дошло „арапско пролеће“, па се сад гост осећа као господин таоц, или у горем случају као господин мртав. Слично је и у Египту.

Врхунац цинизма је на дну текста. Портпарол Беле Куће каже да су УСА спремне да понуде помоћ туниским властима у истрази напада на музеј „Бардо“. УСА су увек спремне, ђаво никад не спава…

***

Не знам шта да мислим о паду хеликоптера. Боље ни не мислити, довољно је прочитати… Ово је доба у ком велики људи своју судбину поверише малим људима. У таквој ситуацији, свака/свачија је судбина прилично предодређена. Мали људи морају да троше велике људе. Некада су их ценили, дивили су им се, и на неки чудан начин су их се плашили. Данас их арче, много је више великих него малих људи, има ту пуно материјала за арчење. Јуче се суновратио хеликоптер, а шта би било следеће?

***

Данас је први дан пролећа. Штета што то није државни празник. Више него икада овом друштву требају симболи живота, светла, буђења.

***

Цеца промовише нови спот посредством Блица. Тако је Тајланд постао озбиљан кандидат за нову српску покрајину. Елита тамо спаја лепо и корисно. И нека ми више нико не каже да је од наногице до Тајланда пут предугачак. Није. И то само зато што „…у свим земљама има корова, али само у Србији коров се залива“.

***

Мој син у уторак није ни имао школу. Министра су гуркали и полили водом. Он је , попут папагаја, понављао да је ММФ разочаран понашањем просветара. Није то рекао, то ја карикирам. ММФ није разочаран, он никако не сме бити разочаран, о томе се стара Влада. Мада би било потпуно природно да се Влада највише стара о томе да мој син иде у школу и уторком и сваким другим даном, и да кад иде, има регуларне часове, од 45 минута. Влада која се заклиње да све ради за добро будућих генерација, не објашњава да су то будуће генерације ММФ-а, а не будуће генерације нашег друштва. У ствари Влада бира себи друштво. Из ове перспетиве, њој Тајланд није далеко. Из исте те перспективе, нашем друштву Франкфурт није далеко. Једино је мом сину далеко и неизвесно завршавање ове школске године. Ми родитељи ћутимо, чучимо у Србији, гледајући пут Тајланда, Франкфурта, обеутићемо од тог гледања у Потемкинова села. А цар је го, ужива у томе, и бреца се кад му неко каже да то није пристојно. Деконцентришу га и састављању Lex specialisa, срам их било.

***

Негативан утисак опет је мој, и само мој. Следећи беспоговорно чуда савремене технологије (реч је о навигацији) успео сам да се заглавим у дубоко блато, негде између Брчког и Градачца. Недеља, ноћ, најближа кућа 3-4 километра. Локални пут који нестаје. Умало и ја са њим. Тек ујутро сам видео да сам стао на 5 метара од потока, срећом. Операција спасавања мене лудог била је успешна. Прво сам евакуисан ја, а сутра дан и ауто. Дастер није могао да извуче пола, али јесте трактор. И после кажу, компјутер је чудо. Није, трактор је чудо. И људи су чудо. Моји пријатељи, знани и незнани, који су одмах ступили у акцију. Тек ујутро кад сам се вратио по ауто, схватио сам да сам могао да сретнем и вука, или бар лисицу.

Није ми сметало блато, било га је до грла. А факат није лековито. Сметала ми је обеспамећеност која ме је држала све до тренутка док нисам могао даље. Сметало ми је што цимам пријатеље у недељно вече да ме ваде из блата. Размишљао сам и да заноћим у ауту, но тиме моја глупост не би била мања, напротив. Човек се учи док је жив…И да, дефинитивно не воде сви путеви у Рим, лажу жабари, то је још један јефтин маркетиншки трик…

***

Дерета поново објављује књиге Мике Оклопа…

Наслов поста је намеран и тенденциозан…

Издвојена слика је…то је што је…Кад су у блату, људи се мобилишу…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s