Кажу да је Самртно пролеће најпотресније дело Лајоша Зилахија. У том смислу, протекла недеља би се комотно могла окитити придевом „самртна“. Среда је припала Слободану Милошевићу, четвртак Зорану Ђинђићу. Добро је питање да ли је данашња Србија више Милошевићевска него Ђинђићевска. То је питање које се може данас поставити и то изван сваког контекста. Довољно је времена прошло да се трезвено и без емоција омирише живот и нацрта општа стрелица усмерења на једну или другу страну.

И ма колико се данашња српска власт упирала да са себе спере милошевићевштину и науљи се ђинђићевштином, па макар да на њу замирише само на један једини дан, то никако не иде. Из најпростијег и најбаналнијег разлога. Једноставно, обичном смртнику неважна је арома власти, ако му живот смрди. А смрди, и то понајвише од задаха беспризорне сутрашњице, у којој ће се и само достојанство умирања успешно срозати неком од гласних реформи које су суштински не реформе, већ редукције слободе, права, избора, и самог достојанства, у крајњој линији.

Тих деведесетих, најомраженији моменти нису били „одрађени“ у чекању на хлеб или млеко, нису остали упамћени по стискању бонова за, тада у пуном смислу речи, животне намирнице, већ су били баш они моменти зачињени свеколиком и васколиком реченицом која се могла чути у сваком од тих ранојутарњих, зорњачких, редова, која је гласила: „Ћути, само да не буде горе.“

Ова реченица је негатив суштинског страха, позитив је почивао у свим оним помишљеним, а ипак неизговореним реченицама-одговорима на дати императив: „Ћути, само да…“.

Посматрајући све то тако, мислим да Србија суштински није ни мрднула из тих редова. Фигуративно речено, променила се само „намирница“ на крају реда. Није хлеб, није млеко, није ни бензин, не, сада свега тога има и без чекања у реду. Ред сад води ка запослењу, које за милион људи не представља само гаранцију да ће себи приуштити хлеб, млеко или бензин, већ представља потврду личне сврсисходности, смисла, па и свега што иде након тога, а тиче се личног достојанства.

Да не ширим, ако је Милошевићево доба узурпирало људско достојанство, Ђинђићево се потрудило да то достојанство макар учини, колико-толико, могућим. Данас, под несносном лармом власти, обични људи, један по један, полако стају у тај наткривени ред, убеђујући себе да не може бити горе, и да је на крају реда извесно достојанство. Обични људи, услед толике буке и морално-духовне испошћености, више се и не питају да ли је тако нешто могуће. Они постају верници из нужде. Мени се чини да би сви имали више шансе, да није реч о верницима већ о револуционарима. Али то је само моје, лично виђење. Лично, моје, и као такво, врло паушално. Засновано на fееling-у. Тај осећај заснован је на већ доживљеном груписању људи у редове, у скупљању, концентрацији појединачних егзистенцијалних потреба у правилне колоне, у којима се, у неком тренутку може стећи „критична маса“ истородних порива која надрасте сваки ред, и сваку сврху реда, и сваку коначницу реда, свако здраворазумско достојанство…Ех, осећај…

***

Да осећај поменут у претходном делу, није баш потпуно напамет израстао, говоре два еклатантна примера: текст Одбрана и текст Улога Томислава Николића у српској правосудној (р)еволуцији са Пешчаника. После читања, нек   ако спонтано, мени се намеће тај фамозни осећај да је Србија на добром путу, ако је циљ султанат. Међутим, проблем постаје тежак ако се узме у обзир количина образовања, мудрости, па и политичког капацитета и дипломатичности изворних османских султана, те упореди са овим нашим, који су у тој релацији, једва карикатуралних размера. И ту, баш на овом месту, сентиментално бих додао још једну реченицу оних деведесетих, која има снагу свеопштег аболиционог инструмента, а гласи „Еее, ово је Србија, бре…“. Предма лично сматрам да огавније оправдање будалаштина и глупости не постоји нигде на свету, успео сам да нађем ситуацију у којој ћу га применити, а да не осећам ни мало гриже савести. Боље да нисам, али кад сам већ ту, нека иде живот…

***

Добили смо владу у сенци. Добићемо Београд на води. Све је више ствари које добијамо а не тражимо. И обратно.

Кад смо већ код Београда на води, изгледа да је струка рекла своје. Одговора за сада нема, ако одговор није био премијерово прозивање елите. У ствари, одговора неће ни бити. Биће само Београд на води. И осим њега наш Перикле. Да је могуће да приђе прави Перикле, вероватно би се и он постидео од овога што ради наш Перикле. Срећом, или на жалост, није могуће…

***

Добој је постао члан заједнице/асоцијације турских општина. Ту се изгледа грађани нису ништа питали. Све су завршиле локалне Баје. Али и над Бајом има Баја, који за себе каже скромно да је он главни Баја. Тако да је сад Добој на путу ишчлањивања из заједнице/асоцијације турских општина. То „уђе-изађе“ не да није секси, није ни порнографски, обзиром на судбину која је ову варош задесила. То је чиста некрофилија коју свемогуће Баје у свом надгорњавању спроводе над овом вароши.

У Добој сам стигао пре поплаве, годину и јаче. Мој први утисак био је невероватан број младих девојака које пред собом гурају колица са бебама. У Београду младе девојке ретко гурају колица пред собом, али уредно се надвлаче са маркираним псићима. Густина Добојске младежи опремљене бебетином, мерена на главној варошкој улици, била је иста густини Београдске младежи опремељене керетином, у то време, пре поплаве.

У Добоју данас те слике нема. Београд своју слику није променио. Али хоће, зато се и прави Београд на води. Ја сам овде доживео Добој на води. Симболички речено, Добој је своју воду преживео, како-тако, једва, али некако. Преживеће и Београд своју воду. Питање је само броја генерација које ће живети у опорављању. У случају Добоја то су вероватно две, можда чак и три генерације, сразмерно величини,  Београд треба да рачуна на неких двадесет, а може бити и више.

***

У фокусу су неки Парови. Неки декадентни ријалити о коме се огласио и Тасовац:

Такви програми, не само да имају негативан утицај на млађу популацију, већ су и еклатантан пример покушаја деградације целокупне медијске сцене у Србији, у време када Влада Републике Србије предузима све неопходне мере како би медијски простор био регулисан и усклађен са највишим европским и светским стандардима.

Изгледа да су ти Парови против Владе. Јбт, пет старлета, од којих су бар три из круга елитне проституције (потпуно паушална процена), пет старлетана, Бора Дрљача и Лепа Лукић су испали, по Тасовцу, озбиљна опозиција. У суштини, сваком према заслугама, каква је ова опозиција таква је и влас’ (из које је Тасовац). Свако се своме (нивоу) радује.

***

Београдска деца и тарци чуда чине ових дана. А новинар Д.Николић чудесно све то бележи. Деца, тарци и новинар су мој фаворит за утисак протекле недеље.

***

Од директних сукоба, face to face, овај који је начео Кецмановић има најбоље шансе…Утук је ту, чека се утук на утук…

***

Ја сам сам себи утисак у негативном смислу. Ово је био први 8.март, а да нисам жени купио поклон. Јес, јес, поклањао сам пажњу, пољупце, али факат, није то то. Осећам се прилично бедно, а то нимало не помаже. Потребно ми је искупљење…1 кг, разумевање…бар 200 гр, прстохват заборава, и пуно ватре, што више ватре

А мој син и даље долази раније из школе…Стално му понављам: „Гледај у будућност, гледај у будућност…“, али му не кажем оно што кажем сам себи: „…тамо ћемо се срести ти и ја…“

***

Наслов поста је намеран и тенденциозан…

Издвојена слика је много моћна…то је слика невероватног успеха. На слици има и златнине и сребрнине, али најлепши су њихови осмеси. У тим осмесима је све стварно, искрено и лепо…Најтраженија роба данас… 

Таман да се одјавим, кад стиже од некуд ово:

Happy Anniversary!
Advertisements

4 thoughts on “Утисак недеље

  1. Читам и размишљам, читам и размишљам, а онда дођох до краја и просто не верујем… 🙂 И мени је искочило исто то вечерас. 🙂 Па, срећан нам рођендан. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s