Пошто је сутра петак тринаести, држим да је боље да утисак недеље иде дан раније…

***

Путин је, чини се, наредио мир. Јуче су настала два нова мировна документа. Један су потписали сви, али други није морао да се потпише. Тај други, несигниран, треба да подржи онај први? Њиме су гаранти мира подржали сами себе у намери, само што то нису оверили. Онај потписани папир. Има тринаест тачака. Лош знак? Контролор спровођења мира биће мисија ОЕБС-а, а како тренутно Србија председава, изгледа да ништа не може без…лоших знакова.

***

Тома је решио да се не инаугурира код колегице Колинде. То ће да уради, не наравно Џеј, већ премијер. Ваља се, тај комшијски државни карневал, неко/нешто мора да повуче у правцу еурољубља. Хрватска може без Срба, без ћирилице, са селотејпом и киселином из акумулатора. То што иде премијер, има и ту неке правде…кад већ није позван Шешељ, који је сам, невероватно одговорно и визионарски Колинди обећао да не намерава да умре док дотична не буде потпуно задовољена…

***

У Шајкашу се, изгледа, потровала деца, у школи, на сред часа. Има томе већ три дана, али и даље се не зна шта је узрок симултаног колабирања групе младих. Неки епидемиолог који се бави случајем, и у недостатку конкретних сазнања каже следеће:

Doživeo bih najveće iznenađenje u svom dugom životu ako ovo nije slučaj masovne histerije. Ne postoji nijedan toksin, otrov u medicini, koji izaziva simptome o kojima slušamo poslednja dva dana. Jednoj devojčici je pozlilo i odjednom 17 ostale dece pada u nesvest, a nastavnici koji su pritrčali da pomognu nisu imali nikakve simptome i tegobe.

Можда се неком и учини да је овај цитат класичан пренос надлежности (са токсикологије на психологију, или може бити психијатрију), али то је само први утисак. После мало размишљања, увиђа се да се токсиколог својом изјавом потпуно уклапа у систем који у нас влада…Ако керамичар може да се бави војском, Веља Илић ванредним ситуацијама, мали плагијатор Мали да води велики град, што не би могао токсиколог да се бави масовном хистеријом? Важно је да је легитимно, ко још *ебе што треба да буде и легално.

***

У Русији, негде близу краја света, шест радника из Србије је погинуло у пожару. Има ли шта страшније од тога, кад нека јада одавде оде у божију матер уз помоћ разних „канала“ и канализатора, и положи свој живот зарад профита неког гузоње, који, како сада ствари стоје, нема ни регистровану фирму. И сви су сада јако изненађени, сви осим породица, пријатеља, познаника и гомиле непознаника (сличних или истих јада) несрећних страдалника. Ено Томе, прогласнио је и дан жалости, а гомила дана жалости је одавно прошла за тим људима, и многим другим, елем, године су то жалости и броје се од дана кад су они кренули. Пошто, другог, бољег избора нема. Има „канала“, гузоња, има људи који псећи живот неће али морају…Још три-четири дана, и то и неће више бити вест…Остаће само она стара песма, мислим да је била Генерација 5…да ли ће закочити неко…?

***

Јуче се човек запалио у Београду, пошто му је паук два пута однео кола у једном дану. Повређена су и два полицајца, али њих је одмах обишао и министар полиције, али и градски менаџер. Зашто полицајце није обишао председник општине, председник месне заједнице, управник Паркинг сервиса, неки од маршала братске комуналне полиције, то никоме није јасно. Вероватно да се не би правила гужва у болници…Исто су поступили и чланови фамилија повређених полицајаца, одустали су од посете по систему „сад и одмах“, сачекаће они да се стање стабилизује…

***

Новак је обећао свима забринутима да ће да прича са Марејом, чим се први пут виде. Карлеуша се није помирила са Даром Бубамаром. Стефановић је разговарао са неким Амером, каже „амбасадором за ратне злочине“. Таман сам поверовао да самном нешто није у реду, кад испод текста иде гуглова реклама/оглас: Колики је твој IQ. Да, помало је брутално питање, али баш паше уз разговор на релацији Стефановић-амерички амбасадор за ратне злочине.

***

Сергеј Трифуновић је (опет) псовао на телевизији. Изгледа да је егзалтиран. А можда само скреће пажњу, тамо где пажње одавно нема…

***

Сириза се бори, из дана у дан. Постоје наговештаји да се и у Шпанији нешто слично може очекивати…

Мој син и даље „пре рока“ долази из школе. Штрајк траје, али има пречих посла…

Наслов поста је намеран и тенденциозан…

Издвојена слика приказ је личнe недоумице коме се светлу приволети, али тако, да те нешто не згази…

Код гласања за утисак недеље, увек је ишла нека добра музика…ево сада, мало приче и мало музике…уместо гласања…

Advertisements

2 thoughts on “Утисак недеље

    1. …све што дође, хтело је да дође, нека дође, и треба да дође…:) ал’ ја једва чекам да то прође, а пролази, полако додуше, ал’ сигурно…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s