У принципу, добар текст.

Ако се у Србији ојача овакав другачији однос према политици, односно потреба да се живи у јавности, а не од јавности и јавног деловања, постојаће могућност да цела заједница буде на добитку.

Извлачим овај пасус, допада ми се математички принцип, таутолошко „ако – онда“. Чини ми се да је то закључница, утемељење те, тзв. „другачије политике“. Међутим…

Потреба да се живи у јавности, а не од јавности…Чини ми се да то није то. Политичка сцена одавно има све атрибуте „великог брата“, „фарме“, „паклене кухиње“, „првог гласа Србије“, и да не набрајам више, мада има још пуно тих ријалитија. Политичка сцена у Србији, у линкованом тексту издефинисана са два конститутивна елемента-политичким партијама и невладиним организацијама, и живи у јавности и живи од јавности, истовремено.

Они „другачији“ и јесу другачији баш зато што де факто не припадају томе што се зове јавност. Њихови етички и вредносни квалитети им не допуштају да се приближавају или прожимају са актуелном јавношћу. Они напросто нису димензионисани за актуелну јавност.

Слободан Владушић, потписник линкованог текста, готово хируршки прецизно карактерише политичке партије као бирое за запошљавање, а нво дели на грантоване и остале. Бирои и грантовани доминирају. Јавност је њима апсолутно подређена, она је њихов објекат, извор моћи, али најважније, она је њихов гарант сигурности. Значи, јавност, а не заједница. Власт се никада не обраћа заједници, већ управо јавности. Заједница ћути, а јавност узвраћа на обраћање. Последњи избори, па и пост изборни ток, показују да је гласала јавност, око 50%, а то је део заједнице која чини 100%. Тек када заједница буде видела да њена јавност има обим од 15-20%, тек тада је реално очекивати неке креативне промене, бољитак. По мени, то су прости односи маса, односи нагомилане несигурности, страха и базичних незадовољстава (глад, беда, немаштина…).

Значи, сада не постоји могућност да цела заједница буде на добитку. Однос према политици партија и грантованих нво уклапа се у потпуности у изопачени систем вредности-партије немају политичке програме који дефинишу путеве за општи бољитак заједнице, партије јавности нуде оно што није партијско-радна места, а за узврат траже и свесрдно добијају назад покорност, ботове, једном речју беспризорност. О грантованим нво и да не размишљам наглас, није пристојно.

Слободан Владушић ослања се на поверење међу онима који би били та „другачија политика“. Ма то није спорно, добро иде са добрим, проблем је у томе што зло много боље иде са злом. Не иде, већ клизи, лети. Предуго у Србији влада негативна селекција (узгред, мислим да је она отпочела можда и пре доласка Милошевића на власт, али да је његова владавина пребацила из друге брзине директо у четврту…). Зло има много брже рефлексе, пошто има минимум или уопште нема обзира према заједници, зло има осећај перманентне заштићености који се стално дограђује одговором власти и афирмацијом јавности.

Има ту још пуно негативних трендова-млади људи масовно напуштају заједницу, образовање, јавно здравље су постали бизнис категорије и то у време бруталног увођења либералног капитализма, тако да у образовању и јавном здрављу нема више деце или болесних, као категорија или корисника, све су то сада клијенти, конзументи, а то могу бити они који могу да искеширају лову. Банализовано речено, у заједници се могу образовати они који могу да плате, живеће дуже и здравије они који могу то да исфинансирају. Генерално, власт се не бави хуманошћу заједнице, власт нема у свом видокругу потебу за образованом заједницом или здравом заједницом. Власт не обраћа пажњу на квалитет образовања или здравствених услуга, власт зна да ће богата клијентела то себи лако да приушти (она богата клијентела која држи јавност у сталном стању ерекције, да не кажем напетости, позорности, уз помоћ власништва над медијима, услугама, средствима рада…).

Шта рећи о корупцији. Не мислим на ону код које неки гоља неком гољи да 100 евра. Причам о системској, чија су правила увезена преписивањем разних западних закона, правила, прописа, причам о јавним тајнама по којима се овде корупција обавља разменом услуга, у натури. Ја ћу да ћутим твоју гадост док год ме слушаш. Империје су изграђене на тим принципима, а те империје нису куле од карата, оне прождиру заједницу, буквално, једног по једног члана те и такве, несретне заједнице.

Но, вратимо се на почетак. Беше то нешто из таутологије, „ако-онда“. Не, овде може да важи само еквиваленција, тј. оно „ако и само ако“. Прошло је време импликација, оно се завршило, по мом мишљењу, убиством Зорана Ђинђића, персонификације доба у ком су постојала решења и у исто време прагматичне алтернативе. После тога, а у то нас уверава реалност готово свакодневно, решења су једнозначна и по принципу „ако и само ако“. Другачија политика ће се артикулисати, ако и само ако јавност унутар заједнице постане статистички занемарљива. Као што планета Земља свичује знак својих магнетних полова, тако исто мора да се свичује јавност. Мој став је прилично песимистичан (упс, на кога ли то сад подсећам 🙂 ), али реалнност ми даје за право. Заједница је све ближа томе да постане паралисана (штрајкови, опструкције, осећај немоћи, безидејности, безизлазности…) и потпуно је неважно што владајућа политика то не прихвата, и што јавност под утицајем власти то не прихвата, и потпуно је неважно што допинговане нво парама крпе неке маргиналне рупе…брзина распада није линеарна функција…убрзава, убрзава полако, али сигурно.

Промена свести се дешава у глави, али кад је глава у дупету, нема озбиљних шанси. А да би се извадила глава из дупета, е за то се већ пита стомак…А он, крчи ли крчи…е кад то крчање постане толико гласно да га чује и глава у дупету, тад и само тад, доћи ће до решења.

Треба само пажљиво, с времена на време, ослушнути јачину крчања…

 

Advertisements

2 thoughts on “Implication or equivalence, the question is now

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s