„Suverenitet je pravni izraz koji označava sposobnost subjekta da faktički (!) vrši vlast na nekoj teritoriji. Reći da Srbija nije u stanju, već duže vreme, da na Kosovu vrši vlast je jednostavno – istina, štagod pisalo u Ustavu Republike Srbije“. (Срђа Поповић, у тексту на Пешчанику)

Истина. Ваљда треба променити Устав, написати у њему (исто) истину, нешто попут што прецизнијег описа дела државне територије, рецимо да је КиМ део Србије под неком врстом војно, полицијско политичке окупације. Вероватно постоји далеко боља, да не кажем истинитија формулација, како год, али не видим зашто би се уставописац устручавао да опише део територије земље као узурпиран, па чак и да напише ко узурпацију спроводи. Овако, нема власти која не крши Устав бавећи се разним преговорима и договорима са физичким радницима узурпатора (читај представницима шиптара), само је питање придева, тј да ли се Устав крши брутално или латентно. Али, то је прилично свеједно.

Наш је Устав наша ствар. Боле нас уво за нашу ствар, очигледно. Као, проблем је што је део Устава неистинит. А у ствари, већи је проблем шта у Устав ставити као истину. Где су правници, професори, академици да сроче истину? Сви јунаци ником поникоше.

Свакој власти одговара кљакав Устав. Свака власт, у условима неистинитог Устава, ситуацију ће додатно упропашћавати пошто је кљакав Устав не може обавезивати. Просто речено, Устав нема суверенитет над влашћу. У том делу односа који владају између Устава и власти, по питању КиМ, просто речено влада анархија. Тако да и кратак период анархије пројектује дугорочни хаос. Потенцијално, и остали делови државне територије имају све разлоге за доживљај Уставно-правне несигурности, питање је тренутка када ће у анархичном систему било који сецесионистички кремен да севне. Тај тренутак одређују велике и моћне државе, када је анархија овладала малом државом.

Ко је најјачи играч коме не одговара промена кљакавог Устава? Ко је најмоћнији, коме кљакав Устав највише погодује? Одговор је прилично прост, у питању је власт.

Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

Пааа? Имамо сад преча посла. Реформе, ‘ватање кримоша што глобалних што локалних размера, кресање (Уставних) принадлежности пензионерима, додворавање мало Немцима, мало Русима, па онда мало Американцима, па и браћи Арапима…И све то у условима кљакавог Устава. Уводимо Србију у ЕУ, против сазнања о вољи грађана. Референдум о томе, како врли објашњавају, дође тек на крају. Ваљда зато што се подразумева да су грађани ограниченог интелекта, не разумеју ништа док их не доведеш пред свршен чин. А тада, као, све разумеју. Елем, преча посла.

И сад, као, Премијер се трси како он не да ником да понижава Србију. Иди, бре, бегај. Бегај и емотивно, и буквално, и овако и онако, како год хоћеш. Психићки, психолошки, манијакално-параноично, не мешам ти се у life style, само бежи. Брзо и што је могуће пре. И води са собом прешједника, и шатро докторе и сву осталу пратећу булументу. Идите, сачекајте Шешеља на Сурчину, то би вам био до сада најморалнији чин, од како сте на власти. Нисте гледали како у региону дочекују своје грађане? Блам вас је од ЕУ? Или вас је блам од самог Шешеља? Све су то реални, истинити бламови, зар не? Немате суверенитет ни над чиме, осим над медијима, организујући их у један добар манипулативни маркетиншки систем, који треба да обезбеди дуготрајну…не, не власт, већ анархију.

Време је да се крене од почетка. Сажимање државе Србије, хронолошки па и геополитички гледано, или ће се зауставити или Србије за педесетак година неће бити. С тим у вези, већу државну виталност има Република Српска него сама матица, али то би била нека друга тема…Елем, ‘ајде трећино посланика, или ‘ајде прешједниче Републике, Премијеру, ви сте ти који по Уставу то можете. ‘ајде СНС, све је код вас, промените Устав, убришите блато са образа. Или сте бољи или сте гори од других. Или јесте лав или…сте можда јелен…биће да сте ништа. Што и није било тешко заслужити…зарадити.

Благо нама, дрониранима, са вама, препоштенима.

 

 

 

Advertisements

4 thoughts on “Суверенитет над анархијом

  1. “Неће нико понижавати Србију“… Као она крилатица некоћ: “Нико не сме да вас бије“. У оба случаја може се додати и оно “осим мене“. Премијер нам је ипак, као и обично, остао у футуру, никако не желећи да се пресели у презент: “Неће нико понижавати“. То што је сад у овом тренуктку понижава, то се не рачуна, пуј пике, јер свака је садашњост, то је факат, филозофски гледано већ прошлост, зар не? А “у прошлост се нећемо враћати“. Ето, и ови плакати у Прешеву, већ су прошлост, али у будућности, тамо некој, “нико неће понижавати Србију“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s