Није Вучић само преотео државу из руку политичке елите која је њоме суверено владала петнаест година: он је победоносно на политичку сцену извео читаве социјалне сталеже које је та елита дуго успешно држала далеко од колача власти. Зато од овога можда не испадне само политички, већ и класни рат.

Који су то социјални сталежи? Које су то класе?

Неке моје колеге с правом оптужују премијера да је сталном политичком офанзивом увео нашу политику у ратно стање, али и други политички играчи за ту ратну реторику такође сносе одговорност.

Који су то други политички играчи?

…али у миру је потребно нешто сасвим друго: прихватање политичких разлика као легитимних становишта која проистичу из различитог поимања интереса.

Која су то различита поимања интереса? Који су то интереси?

Било је за очекивати да главна уредница Политике неће и не може да се укључи у тзв. политички рат (или политичко ратно стање). Или макар да ће избор зараћене стране суптилније да се обави, ако се већ и није обавио давањем простора неким тамо бранитељима лика и дела Премијера, младим и перспективним (реално неважним, али ипак довољним да фарбају, а да тај молерај буде виђен, схваћен и прихваћен).

6. октобар је симбол изневерених очекивања. И што би се главна уредница изопштила из те симболике. Текст из кога су три горе наведена цитата, осим сврставања, осим клишеа по коме се не може споменути актуелна власт, а да се не изблати претходна, ставља једну велику и тешку тачку на крај приче о слободи медија. У ствари, није ту ништа до медија, све је то до самих људи који те медије чине.

***

Ако је текст патетично почео размишљањима о батинању Премијеровог брата, а завршио са две ламент-реченице о колегиници (Оља Бећковић), па да ништа између почетка и краја нема, ово би било довољно. Отужно је што је такав принцип размишљања и бележења истих, у служби очувања већ поменутог лика и дела. Лик је смушен, дела нема, али, по оном систему, дај шта даш, да ми то подупремо…ваља се.

***

Заштита лика и дела уведена је у доба ЈБТ (Јосипа Броза Тита). Јбт (овде је то скраћеница, без одговарајућих самогласника) ако је Тадић плашио нацију пре пар година оном фамозном репризом „деведесетих“, ови сад не плаше нацију, ови се ‘ладно понашају к’о ЈБТ (види, рецимо, гостовање друга Томе председника у УСА, недавно…). Усвојили су тај ретро стил, фурају несврстану спољну политику, братиме се са Абу Дабијанцима и Дубајианцима…Не бих ја сад о томе шта је све бравар знао и умео (бесплатно школство, на пример, или беслатно здравство…), али ове новокомпоноване, турбо Титиће не спутава блам. А и што би, нема више медија који те бламове сме/може/хоће да обнародује. Нема блама у медију-нема блама уопште. Остају те, неке друштвене мреже, ти неки блогери, та жлондра да пишти и вречи, али ту су наши ботови да држе равнотежу, ако већ нема начина да се „…антиреволуционарни шљам елиминира, да, другарице и другови, елиминира…“.

***

Батинање брата Премијера неки виде као зло, неки виде као добро. А шта ћемо са свима онима који то виде као прилику? Да се увуку, завуку, подвуку…Да на тај начин себе одреде по свим питањима која су постављена испод цитата. Да се увуку у сталеж, класу, да се декларишу да ни случајно нису ти (хипотетички) „други“ политички“ играчи, и на крају да саопште да су њихови интереси у ствари интереси самог вође, да нема разлике у поимању интереса, шта год то-„интерес“- било.

Зато је веће запањење „Једноруким Крстивојем“ него рецимо, бунтом студената, штрајком полиције, штрајком адвоката…Друштво се полако паралише, али је у ствари фрапантно што неки Крстивоје мрси о томе ко је крив, зашто је крив, и ко је у праву, а ко је у криву. Нема запањења што нам Председника зову Тома Диплома, што је министар полиције фејк доктор, а изгледа да ни градоначелник Београда није ништа бољи, али баш тај Крстивоје, његове опсервације, то је скандалозно…

***

Него, стварно, на које то социјалне сталеже мисли главна уредница? Које то класе постоје, и о ком је то класном рату реч? Па зар читава прича о новом закону о раду није завршена општом оценом да сада радник има свега мање од онога што је имао раније, а да послодавац има свега више? У претходној реченици, уместо „свега“ довољно је ставити реч „права“, или „прихода“, „новца“ и добија се суштина по којој радник има живота мање од онога што је имао раније, а послодавац има живота више. Да ли је то тај класни рат? Мени то не личи на рат, мени је то одмазда. Одмазда наших капиталиста. Оних за које су сви који су гласали за Премијера веровали да ће их Премијер привести правди. И привео их је, толико их је привео да једном утурава да води железару, другом да води железницу, трећем да гради путеве…Класни рат? Не, више је то класна зајебанција…

***

Који су то други политички играчи? Бота, Чеда extreme, Воја упензионисани Коштуница, Пајтић фитнес напуцани…Они сада, овако поредани, или било како, не могу бити одговорни ама баш ни за саме себе, њих „вода носи“ поодавно, без циља и смисла. Одговорност за „политичку офанзиву“, односно за одржавање континуитета промоције и кампање и после избора, носи власт. Она једино то уме да ради, кампању, промоцију, саморекламирање. Остало у шта се добро разуме, то је испуњавање налога од ЕУ, довршење неиспуњених од стране Ботине администрације (Косово, ЛГБТ парада…), и прихватање нових и потенцијалних (вероватно Украјина, дефинитивно међудржавни споразум Србија-Косово…). Приврженост ове власти ЕУ мериће се самоиницијативношћу-да ли ће рецимо Немачка морати отворено нешто да наложи, или ће Влада сама да понуди Немачкој да уради то што би, можда, евентуално, Немачка могла да наложи…Значи, осим сталне кампање и сталног додворавања ЕУ, ова власт и нема неке друге успешне „пројекте“. Сиромаштво расте, самоубијање је све учесталије, колико људи напушта земљу је забрањено питање, који је план обнове Обреновца и не само њега нико не сме да пита, а камо ли да ли се план спроводи. Уместо тога, подгрејани Веља и неснађени Марко увесељавају народ препуцавањем чији је дужи…

***

Почетак је октобра, али је топло. Србија је енергетски зависна земља, али то сад није битно, топло је. Лепо је напољу, а нема ни кише…А и далеко је новембар, кад можда дође хладно, и та јебена киша, и ветар, и све то…Можда главна уредница, попут Скарлет О’харе, мисли да о томе мисли сутра…Сутра, кад нас „пријатељи“ и „партнери“ притисну по питању Русије…Мораћемо да им објаснимо да нас је јако насекирао „Једноруки Крстивоје“, да од њега ништа не може лепо да се уради…OneArmCrossMan је наша мора, наш преовлађујући Утисак, наш одметнути ратник који нас кочи на путу ка ЕУ, наш патолошки разбијач лика и дела, попут оних хрватских разбијача ћириличних табли (то се дешава тамо, код вас у ЕУ, ако нисте знали, то са ћирилицом…), он хоће да ми пропаднемо…Тај Крстивоје, он је доказ да овде свест није промењена, да се исмева примарни задатак који је дао наш Вођа, односно његов Лик и Дело…

***

Прошла је, скоро, грађевинска сезона. Хоће ли Влада рећи грађанима колико је километара новог аутопута направљено за годину дана. Колико станова? Колико школа, болница, вртића…Колико је старих фабрика поправљено, старих мостова, оштећених кућа…Колико је клизишта санирано, па сад не клизају? Хоће ли власт почети да се изражава у самерљивим јединицама, уместо до сада несамерљивих и ничим измерених успеха у борби против корупције, криминала, успеха у реформама свега и свачега, од чега обичан грађанин не види ништа, осим да се администрација и бирократија увећава по партијској припадности, углавном, и то геометријском прогресијом. Ускоро ће да нас обавештавају, попут реклама за шампоне против перути или улошке, да је код 74.12% грађана уочена битна промена свести, а да се нису ни консултовали са својим лекаром или фармацеутом. Или неуропсихијатром…

***

Ако се не варам, цена рада је нижа. А у БДП се сада урачунавају и приходи остварени од недозвољених делатности попут проституције или трговине дрогама (јбг, то је тај неки EUROStat, они кажу да то тако треба…). А зашто је цена рада опала? Има ли то неке везе са способношћу власти, са њеном посвећеношћу томе да стандард грађанина буде бољи? Или то нема никакве везе са влашћу, ни то, ни студенти који се буне, ни полиција која штрајкује, ни разни за које медији и не објављују…Гомиле њих што се буне кажу у суштини само једно-преварени смо. Има ли то везе са влашћу, или је опет ствар зајебао „Једноруки Крстивоје“?

***

Мислио сам да главна уредница великих и важних новина, попут Политике, може, сме и зна да се одупре дискретном шарму обожавања празне власти. Е сад, пошто сам погрешно мислио, значи да ми се свест не мења, али мене и даље интересује, да ли она то: а) не може, б) не сме, в) не зна…Било који одговор да је тачан, да су тачна било која два, па чак и сва три одговора, суштина остаје непромењена, а има неке везе са појавом која нам се пред очима одвија (морална атрофија).

***

Играмо се, играмо живота. А сутра, кад неки Једноруки Крстивоје узме ствар у своје руке, пардон, своју руку, после ће нам ђаво бити крив…
Мени лично више се свиђа онај шашави Sheldon Cooper, он не крије да воли Transformers-е…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s