Diktat novog junaka naše omiljene serije, međutim, podrazumeva potpuno drugačije shvatanje tolerancije, ljudskih prava i prava na različitost. Tu se radi o konceptu strogo kontrolisane slobode. Možete šetati ali pod opsadom, možete debatovati ali na nevidljivim kanalima, možete govoriti protiv Vlade ali pazite šta pričate, jer lako vam može pasti rejting a onda vam nema spasa.

Цитат из, по мом мишљењу сјајног текста „Строго контролисана слобода“ можда управо одређује суштину оне тако нападно и тако често призиване промене свести. Очито, народ није вољан да прчка по својој свести, те исту својевољно мења, зато је ту власт која о „правој“ и „здравој“ свести све зна и све сме. Па ће тако, мало по мало, миц по миц, корак по корак (шетња), да наметне оно што се наметнути мора.

Грађани ће врло брзо и свесно живети у рају, иако ће у исто време, несвесно горети у нечему попут пакла. Од свих могућих облика слободе биће им доступан само један – баш облик строго контролисане слободе. Садашња власт има кодирани кључ којим непогрешиво спроводи контролу, отварајући увек баш она, „права“ врата. Тим се кључем обезбеђује вишегодишњи опстанак успостављеног режима, једна злокобна машиерија типа perpetuum mobile.

***

Утисак је да је Утисак недеље забрањен. Да је пре тога нестао (у медијском смислу) Срђан Шкоро, потом Тимофејев, па Сарапа…Утисак је да ће убрзо постојати само један, дозвољен и исконтролисан, утисак који ће се дистрибуирати са безброј медијских извора. Тај, строго контролисани утисак имаће једини могући задатак, да афирмише власт, без обзира на реалност. Без обзира на све. Пошто, власт је свест народа, мандат је право да се свест мења и обликује. А то најбоље иде, та промена свести, када је народ убеђен да власт за све што ради-зна шта ради, да то што ради, ради најбоље што зна, а пошто нико други ништа не зна, онда је и приглупом лако закључити да је то – једино најбоље што постоји и да ништа друго боље не постоји, а и неће никада ни постојати.

Ову власт народ ће преживети, али то неће бити толико битно, пошто ће му свест бити тако и толико промењена, да у том свом преживљавању неће видети успех, већ само дубоко кајање и жал за влашћу коју је преживео. Толико ће бити јака и дубока промена свести. Добро је и питање колико ће то генерација требати за преживљавање. Како сада ствари стоје, два мандата биће мало…

***

Београд се надобијао силних ствари у задњих пар година, које реално није ни тражио. Мост на Ади, рецимо, бус-плус, параду ЛГБТ…Изгубио је Студио Б, платане дуж Булевара, вероватно и Депо. У току је губљење Београда добијањем Београда на води, капиталног пројекта промене свести овог народа. У поређењу са тим, губитак једне ТВ емисије попут Утиска недеље може се чинити једва вредним помена. Реакција медијског света не постоји, што значи да није дозвољена (строго контролисана слобода). Ненормалност ситуације у вези са тим је очигледна, као и то да је цар веома го…

***

Искрено желим Утиску недеље да преживи ову власт. Појма немам како, можда преко нета, можда радијски, можда баш Пешчаник може да помогне. Некако ми се чини да су данас много важнији симболи слободе мисли и изражавања, слободе свести и слободне воље од свих историјских, ослободилачких и савезничких симбола. Иако се историја ревидује, слобода строго контролише, а савезницима се земља подаје као најјефтинија курва, иако је све то тако, остаје бар глава и нешто сурутке у њој…

***

У принципу, Срби се опет деле, на оне који слушају и оне који не слушају власт. За разлику од раније, сада та подела иде много лакше и лепше, и наравно у корист власти. По први пут и није толико битно у ком смеру иде подела, већ управо у ком смеру иде власт. Власт која је спремна да лоше прогласи за добро и свим расположивим средствима наметне то, не питајући оне који су им дали власт (народ), већ оне који су им дали народ (ЕУ и рођаци).

***

Налог са парадом је спроведен. Сад је на реду међудржавни споразум са Косовом. До тог тренутка, ваљало би да све новине буду Информер, а све телевизије Пинк. Да не би било неких, евентуално, којим невероватним случајем, неугодности кад се буде узимало пенкало…Јер, тражили сте (гласали сте), ево вам га…

***

До неких нових избора, ваљало би законом уредити да само ботови имају право гласа…

Advertisements

8 thoughts on “Који је ваш…мислим…утисак?

  1. Врло успешно си пренео неке моје мисли овим текстом, па ја сада не морам да пишем 🙂
    Слажем се са свим што си написао…све је баш тако…
    Велики поздрав

    1. Хвала Луна. Понекад ми се учини да се све одвија по неком, најгоре могућем плану, и то све иде тако доследно да је неке догађаје могуће предвидети до најситнијих детаља…углавном нажалост 😦

  2. Uh… slika stvarnosti, ni malo optimistična, nažalost.
    Evidentno i vidljivo da je dugotrajno iscrpljivanje ovog naroda dovelo do opšte ravnodušnosti. Gola egzistencija je pojedinačni imperativ. U tom grmu leži zec.

    1. Провео сам летос, силом прилике два дана у Солуну. Он сада има сво могуће сивило равнодушности, можда чак и бездушности, које нас тек треба да обоји, за годину, можда две…Сивило у сред лета, то ми је било тако неспојиво са Солуном, оним пре свега десет година…А некако ми се чини да ми тим „сивим“ путем идемо сигурније и брже од Грка…видећемо ионако убрзо 😦

  3. Završnica je rekla sve. Na žalost. 😦 Jedino što teši je to što se postojanje perpetuummobila kosi sa zakonima fizike i kad tad Neko će shvatiti da beskrajna obećanja ne znače i beskrajno pokretanje mašine. Oni misle da je pacovsko provlačenje kroz rupe u zakonima uvek moguće. Nije, kada su prirodne nauke u pitanju. I to će biti poprilično iznenađenje za ovdašnje gospodare pakla.

    1. Све је мање оне снаге која почива на законима природе, логике и здравог, непомућеног разума. Наше је друштво постатило скуп ларви учаурених у страху од сопственог става. Данас је најважније да је чаура што бољег квалитета, а квалитет гараннтује, ко би други, него власт. Тако опремљене учаурене ларве долазе до посла, новца, повластица и привилегија, једном речју, до сигурности. Нема природне селекције, нема мотива постигнућа, нема конкуренције. Све се зна унапред…У таквом еколошко-социјалном систему који почива на учауреној ларви, појам слободе једнак је пестициду, отрову који разара оклопе и љуштуре…тај се отров мора прво строго контролисати, а потом потпуно избацити из употребе. То је једино извесно, и зависи од нас, остало ћемо већ заслужити…:-(

      1. Velika većina larvi i dalje živi samo od obećanja. Kao i cela zemlja. A već su se razvili do leptira. Biće zabavno kada shvate da leptiri žive vrlo kratko. Valjda koliko i obećanje.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s