Морална атрофија

Наиђох данас на један грандиозан израз. Морална атрофија. Ево и цитата:

Umesto da odustanemo od takve divljačke prakse, više nam se dopada da posle zločina sa tragičnim ishodom palimo sveće i tako se iskupljujemo za moralnu atrofiju, jer te sveće ne palimo za žrtve nego za poželjnu sliku o sebi koju svakim danom sve više bespovratno gubimo.

Чланак сам разумео као једну прилично прецизну и оштру критику насиља, да тако кажем, домаћег насиља руље над појединцима. Директни повод за текст је покушај убиства младића на некој београдској улици, пре неко вече. Кажем покушај убиства, пошто сам стекао баш тај и такав утисак гледајући снимак са неке сигурносне камере, на јутјубу. Остало, чега на снимку нема, наравно, сазнао сам из медија, као на пример да је младић Немац, да је ЛГБТ активиста. Па и остало што се дало сазнати, да је рецимо дошао у БГ да подржи активности ЛГБТ популације, да је баш у неко доба ноћи, ваљда огладнео па се тако нашао на киоску брзе хране, негде сам прочитао и да је ударен зато што је био дрзак према радници са киоска, да га је ударио радник обезбеђења…Прегршт информација све са једном једином интенцијом, да се неми снимак камере надогради, обогати, замислите само, „учини бољим“ него што у ствари и јесте.

Осим тог случаја, ту је и подсећање на Бриса Татона. Па и на неке ствари, рецимо ТВ емисију Малагурског, која се бавила процесом. Па затим и државом, која је приводила, притварала, испитивала људе који су Малагурском претили (ваљда) преко неког форума…

Има ту још којечега, ништа мање важног, опасног. Зато је по мени кључна констатација-морална атрофија.

Сваки, али буквално сваки грађанин Београда је пре неких петнаест година био „легитимна“ мета. Становници једног милионског града живели су три и по месеца потенцијално мртви. И данас, на звуке војних авиона који ниско надлећу припремајући се за параду, сви који памте „оно“ реагују једним помешаним осећањем нелагоде, страха, а они слабији вероватно осете и панику. Београд је био жртва насиља. Са том чињеницом ни једна власт није хтела/смела/умела да се суочи, а вала мењале су се власти. Насиље рађа насиље. Зато је statement морална атрофија само ламент, само добра али отужна констатација. Она лепо дефинише, али не покреће ствари.

У прилици сам да често гледам/читам БиХ медије, нарочито из оног дела што се зове Федерација. Видим да, рецимо, у Сарајеву још увек траје снајперисање, још увек је 1992. Тамо не да нема суочавања, тамо се то користи за бесрамне личне користи, тамо траје и даље ратно профитерство, само је изопштен барут и олово, снајперисти су са брда сишли у град, па са вишеструко заштићених положаја и функција ментално праше по сиротињи раји. Да се раја не опусти, да не помисли да је рат готов, добијен, изгубљен, шта год. Поента је да рат, односно насиље, траје. Само док траје психоза, нема могућности да се са њом раја суочи.

***

Морам сада да убацим овде Мундобаскет и репрезентацију Србије. Видим по медијима гомиле подстицајних порука из бивше СФРЈ. Па и из тог Сарајева. Па помислим, то што су урадили кошаркаши, и то је један вид суочавања, само са временом од пре насиља. Па и то је неки допринос трзању менталних мишића, само тако се утиче на атрофију.

***

Цитирани текст завршава се позивом-„…сви на улицу у једну велику Параду грађанског поноса, или и даље код куће спремајте свеће.“ Пааа, ако се сложимо да је друштво морално атрофирало, можда једна таква парада и нема бољу прилику да се оствари, под таквим називом-парада грађанског поноса. Бесомучно инсистирање, вишегодишње папагајско понављање, осим што потврђује теорију да „не ј#$у одликаши, већ упорни“, суштински је вид насиља. И сад је, као, лоптица код друштва, код грађанства, код државе, код система…Код оних других, „проблем“ је код оних других, макар они били већина, макар они као таква већина творе морал. Но, морал је атрофирао, ово је доба моралне анархије, па у таквом добу и није на понос успех младог, вредног, паметног, поштеног, несебичног, једном речју доброг грађанина. Није понос заложен живот зарад кубика покрадених дрва, није понос, није жртва. Није овде вредан живот неког храброг новинара који улази у смрт, или је на корак од ње, у истеривању истине из лавирината мафије, тајкуна и политичара, спрегнутих у господарењу свим, свачим, а понајбоље сваким обичним грађанином. Овде је значајније бројање лажних, лажираних и плагираних доктората и доктораната, овде је лажно звање и још лажније знање услов да се дође до порције власти, и наравно, свега што власт носи и подразумева. Овде се афирмативни текстови наручују, плаћају а понекад и наређују. А ми би да „дискутујемо“ о моралу…Или о поносу?
***
Друштво је, врло прецизно и просто, подељено на две класе. Постоје богати и сиромашни. Те класе нису супротстављене. Постоји стална борба богатих да повећају своје богатство, и борба сиромашних да се њихово сиромаштво не увећава. Како време пролази, те се класе све више удаљавају међусобно, а јаз између њих попуњава све бољим и рафиниранијим облицима неморала и декаденције. Тај јаз је море политике, по ком бесрамно пливају политичари, посебна паразитска врста класе богатих, која се увек и свугде представља као да је из класе сиромашних. Е то више није атрофија морала. То је његово затирање. И то више није питање, теорија, већ факат и неповратни процес. Снага тог процеса почива на разлици потенцијала две класе, спремности и решености било које класе да се промени. Гарант одржања тог процеса је онај део класе богатих-политичари. Сам тај процес је врхунац неморала, али је сам по себи циљ.
Решење постоји, скривено је у преплашеним и дубоко сакривеним појединцима, невезано у којој су класи. Они се, тек понекад покажу, и то углавном делима. Ликови остају скривени од очију морално атрофиране јавности.
***
Као што није обављено суочавање са насиљем, већ потпуно супротно, друштво се води, и то путем који „нема алтернативу“ извору и контролору насиља, друштво се из дана у дан, перфидно (али ипак на силу) облачи и шминка, тако посвећено и безрезервно, да изгледа боље, систематичније и јаче од самог извора (фалсификат оригинала постаје оригинал). Када се све то има у виду, једна геј парада постаје симбол и мера поноса. Декаденција се излива из класе богатих и свеимајућих на улицу. Класа сиромашних од читаве улице полаже још право на контејнер, у ствари његов садржај и рециклажу истог. Класа сиромашних има опцију, исељење. Сунце туђег неба неће да их греје, али су зато контејнери са квалитетнијим садржајем.
***
Често се питам, шта би био следећи ниво. Јавна скупштина слободних зоофила, или марш самосталних педофила. Или то, или ће суноврат друштва предупредити овај декадентни прогрес. Како год, сад све зависи и почива на рефлексима класе богатих. А рефлекси, генерално, одумиру напоредо са атрофијом.
(to be continued, probably…)

Advertisements

3 thoughts on “Морална атрофија

  1. Тако је. Ух, како ти погађаш срж, суштину. Него, знаш на шта све то личи…? Около се све распада, распада се та економија “контролора насиља“ како си то лепо рекао, распада се искривљено огледало у виду јавног мнења које све чешће не даје одговор да је контролор “најпаметнији и најлепши“, те да “тамо негде у шуми“ изгледа ипак живе неки патуљци који крију поенту бајке. Распада се цео тај систем, и то у својој сопственој тромости и раскалашној предимензионираности. Безброј комесара за све и свашта таласају као мртво сало подгојене лешине. Унутар те слике, наши квазиинтелектуалци лажних диплома нуде нам своју визију морала и “општедруштвеноприхваћених“ норми “лепоте порока“ кроз слике новог света дорађених у фотошопу прилично јефтино, коришћењем опције help уместо стварно стеченог знања.
    Простије речено, негде су налик на Архимеда из једне од његових последњих сцена, оне када “брани“ своје кругове. Било би лепо да су пре тога свету дали исто што и овај философ. Али, на жалост, нису… То ову трагедију са елементима комике чини још снажнијом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s