Neprestana retorika o tome kako je Zapad licemeran je zapravo korišćenje linije manjeg otpora.

Уместо анализирања реторике и њеног етикетирања као линије мањег отпора, можда је прагматичније дирнути већ једном ту тезу Западног лицемерја (не знам зашто је „з“ велико слово, можда је то нека врста наклона западу).

…Kao što se smatralo opravdanim i ponašanje Srbije u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini. Ukoliko se to želi reći, onda bi to trebalo i reći. Ako se smatra da su osvajanje Vukovara, Karlovca, Cavtata i opsada Dubrovnika opravdani, kao i opsada i bombardovanje Sarajeva i sva etnička čišćenja do genocida u Srebrenici…

Овде лежи суштина напада на актуелну Владу Србије, конструкција континуитета, и мора се признати, није то без основа. То што сад „на челу колоне јашу, уз (Р)уску стазу планинску…“ један пресвучени радикал и један нашминкано-намирисани Слобиста, то је, објективно, воља народа (види резултате последњих избора). То што је тако нешто могуће, то је ваљда добро, та воља народа. То је та демократија. Nobody is perfect. Али шта ћемо са лицемерјем?

Да ли је сецесија Словеније од СФРЈ чињеница? Да ли је Дан самостојности и енотности успостављен као фиксна веза са плебисцитом из децембра 1990. године? Шта је правоверни запад чинио поводом тога? Осим што се бавио својим интересима, запад је лагано почео да успоставља један нови квази научни правац у политици, нешто што би се могло назвати инжењеринг нација. Бивша СФРЈ тих деведесетих постала је опитно поље једне контролисане нацио-нуклеарне експлозије. Суштина контролисања свела се на селективну правду, колатералну штету, стигматизацију, мерење права на кантару моћи и силе. Има ли ту лицемерја?

Република Српска Крајина је формирана 1991. године одвајањем од Социјалистичке Републике Хрватске. Настанак ове државе уследио је након доласка на власт Фрања Туђмана и његове националистичке политичке странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Сјећајући се на трагичне историјске догађаје који су се одиграли у Другом свјетском рату, и послије искључења Срба као конститутивног народа из новог Устава Хрватске, српско вођство је одлучило да спроведе референдум о будућности српског народа и наставку живота у Републици Хрватској. Тим референдумом великом већином гласова изгласано је одвајање од Хрватске и стварање нове државе Републике Српске Крајине. Дана 19. децембра 1991. године усвојен је први Устав РСК. (пренето са странице).

Овим чињеницама само желим да укажем на ту правду која се мери на кантару. Принцип права на самоопредељење до отцепљења надрастао је чин сецесије, али тај принцип је непотпун. Та његова непотпуност дефинише се селективношћу силе и моћи ултра нео колонијалног третмана народа бивше СФРЈ. РСК настала референдумом није могла бити призната као што је то Словенија. Принцип самоопредељења у једном случају ради у другом случају не да не ради, него се трансформише кроз Бљеске, Олује и друге војно-полицијске акције у класично етничко чишћење. А то етничко чишћење је, де факто, прихваћено од стране запада. Има ли ту лицемерја?

Заташкавање зла се спроводи паралелно са успостављањем неких нових „принципа“. Рецимо, принцип по коме се границе унутар бивше СФРЈ прихватају у процесу признавања плодова нацио инжењеринга. Па се деси рат у БиХ, па се успостави суб-принцип цртањем граница унутар БиХ, па се деси Косово, па ни принцип унутрашњих граница бивше СФРЈ више нема на чему да почива. Да ли је принцип нешто што се мења дочим падне мало јача киша или дуне мало јачи ветар? Има ли ту основа да се расправља о лицемерју запада? Табу тема, али питање је-зашто? Зашто се не сме/не жели/не може рећи право име за ствари које су непорециве? Да ли је у питању страх („кога је молити, није га срдити“) или опет интерес?

Да ли је омашка или лицемерје када Барак Обама прича о референдуму на Косову који се никад није ни десио (реално, развојем околности такав референдум није ни био потребан)?

Долазимо полако до критика упућених актуелној власти због „нити смрди нит мирише“ става према Русији и Украјини. Са свим сопственим искуствима последњих двадесетак и кусур година, крајње је лицемерно прозивати Владу што не уведе санкције Русији, која год и каква год то влада била. Неувођење санкција је у крајњој линији заштита интереса државе. Мислим да је бесмислено образлагати ту заштиту, познајући рецимо само енергетску зависност државе. Опет, може ли се дебатовати о праву на самоопредељење и отцепљење Руса са истока Украјине? Шта је спорно у њиховом случају, а није виђено у случају Словеније или Хрватске? Или су Руси са истока Украјине исто што и Срби из РСК (ономад) или не дај Боже сутра Срби из РС? Да ли запад жели „мирно решење“ истока Украјине које ће се обавити егзодусом Руса са тих простора ка матици? Ако запад то жели, онда је потпуно лицемерно што то отворено не каже, при чему све време то подстиче и подржава.

Миљама сам ја далеко од зрна симпатије према актуелној власти. То су светлосне године. Али не би било морално блатити их за став који почива на заштити националног интереса. Зашто не би дебатовали о томе да је улазак Србије у ЕУ линија мањег отпора? Шта је тај пут, ако није линија која је наставак бомбардовања, девастирања територије и привреде, окупација дела територије…једном речју сатеривање у ћошак. Затирање сваке помисли да тај, декларисани пут, ипак има разне алтернативе. Шта са тим чињеницама? То што их неко не прихвата, не види, не признаје, то не значи да то не постоји. Одавно је запад схватио да војна окупација доноси више штете него користи, све колонијалне силе су свој метод доминације одавно прилагодиле развоју цивилизације. Запад треба депоније за своје израубоване, „прљаве“ и „отровне“ технологије, за нуклеарни отпад, за шкарт који не пролази системе контроле квалитета, запад треба противвредност за своја похабана, 4-5 година стара кола, аутобусе, камионе, запад треба радна места за своје остареле зидаре и тесаре, разне армираче и керамичаре, који би тамо, на западу били на терету државе. Овако, овде и одавде, не да нису на терету, већ пуне њихове буџете дисиплинованим плаћањем пореза тамо, а не рецимо овде. И то нису никакве тајне. Али јесу табуи. Да се запад не наљути. Јер ако се наљути…Шта онда? Неће нас примити у клуб? Увешће нам санкције? Можда би нас могли мало, онако превентивно и бомбардовати…педагошки? Шта ће нам то тај перфектни и ексклузивни демократа учинити, а да већ није?

Шта је брига неку Белгију, или рецимо Холандију, за спор Русије и Украјине? Па та Холандија је била у позицији да спречава Сребреницу, па није. И шта сад? Хајде да их наградимо за успешно нечињење новим задацима. Или би било врхунски да држава Србија понуди своје месо и крв и стане између зараћених страна. Да ли би то била права линија?

Танка је линија што спаја и раздваја. Актуелна власт својим ставом да не уводи санкције држи ту танку линију, која је спаја са Русијом, а одваја од запада. То не може бити линија мањег отпора ако се поштује интерес државе. Односно, мањег или већег, каквог год отпора, биће да је то неизбежна линија. То што би еурољупци ту линију да виде као батину, то је већ домен ситно-сопственичке „прагме“, која нас више жртвује него што за жртву и имамо изнети.

Да се разумемо, не гајим ја илузију да ће нама запад опростити што нас је тукао, као што нам никако неће опростити што у случају Русије не усклађујемо спољну политику са њима. Питање је (повољног) тренутка када ће се танка линија претворити у батину. Ми смо дуго времена били таоци појединаца (Милошевић, Караџић, Младић), сада смо срасли са улогом таоца. Сада смо таоци западног интереса. То што смо променили основу талаштва, због тога нам ваљда треба бити лакше? Шта би о томе рекао здрав разум? Здрав разум? Подсети ме шта то беше…

Advertisements

One thought on “Санкције за лицемерје

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s