Слобода мишљења, шта је то?

 

Веома осетљиво питање. Слобода мишљења, односно, изражавање личног става, треба посматрати пре свега, као цивилизацијско, социолошко и културолошко достигнуће. То је један од „неписаних“ системских карактера, једноставније речено, слобода мишљења је једна од институција система.

Цивилизацијско достигнуће Дуг је био пут од каменовања, спаљивања на ломачи, па утамничења и присилног рада, до данас. До позивања на „информативни разговор“, па све до тог разговора на који се иде у „својству грађанина“, „заштићеног сведока“ итд. Како се слобода мишљења борила са влашћу, оличеној у инквизицији, цару, султану, деспоту, вожду, врховном команданту, тако су се и облици репресије према говорнику слободног, личног става мењали-од одузимања живота, делова тела, углавном екстремитета, преко одузимања физичке слободе, људског достојанства, преваспитавања, до, како се то данас ради, претње хапшењем, суђењем и по правилу осуђивањем. Значи, ако неко има свој став, и при томе га јавно изнесе, неће му отфикарити главу, уши, језик или руке, неће га спалити на градском тргу. Ако се тај став дотиче „осетљиве“ теме, појединац ће бити изложен суду „јавности“, а ако је „јако осетљива“ тема и правосудним органима. – „осетљива тема“ – то је свака тема коју власт перципира као сопствену привилегију, право на рабљење те теме стечено је изборима, и нико не може користити право власти да се изјашњава по тој теми, па макар то изјашњавање било у прилог саме власти, а да за то не трпи санкције: етикетирање, прокуживање, жигосање, бојкот, шиканирање. Санкције не спроводи власт, већ углавном медијски апарат, саветници из сенке, тзв сиве еминенције, дежурни аналитичари, дежурни интелектуалци-углавном један квази слој квази људи на верној служби власти. – „јако осетљива тема“ – све исто као и „осетљива тема“, осим што се процесуирање носиоца личног става не завршава медијским линчом, већ тиме почиње и најављује се формални, правни процес. Мора се признати да постоји значајан цивилизацијски напредак. Не тако давно, дисиденти, појединци који су имали свој став и нису се устручавали да га износе иако су знали да ступају у сукоб са влашћу, на све начине били су осуђени на „тихи“ бојкот, неку врсту кућног притвора, али им се право на став није укидало. Укидане су им могућности да став пласирају, да им се изражава подршка истомишљеника, просто су системски били маргинализовани. У том контексту, садашње стање у друштву по питању слободе изношења личног става се налази на некој врсти „роштиља“ злоупотребе. Горњи грејач „ради“ на безброј произвољних схватања демократије, „доњи“ грејач контролише власт, злоупотребом моћи, понекада и силе. Како год, оба грејача раде суштински на принципу злоупотребе, појединац који се налази између грејача, нема шансе да се не опече, а ако задире у „јако осетљиве теме“ пржиће се интензивније.

Социолошко достигнуће Овде је, по мени, суштина у колективном, друштвеном мотиву постигнућа. Кроз време, а самим тим и неспорне историјске турбуленције-ратове, бежања, зверства, крвожедности и крварења, сеобе, и све то са фреквенцијом која практично не остави ни једну генерацију друштва без потреса, колективни мотив постигнућа стално се упрошћава. Своди се на голи живот, голу егзистенцију. Јединка постепено потискује потребу, нема времена, за развијање основних, позитивних моралних норми које носе-поштење, образовање, васпитање, већ управо супротно, јединка је све боља у не-поштењу, не-образовању, не-култури. Више јединки сличних не-моралних норми лако се међусобно осећа и препознаје, без речи се међусобно разумеју, што чини основу негативне селекције. Нема здраве подлоге за позитиван колективни мотив постигнућа, али постоје идеални услови, оличени у „вољи“ већине која лако огреза у неморалу и декаденцији, али то и не осећа. Појединац који у таквој средини износи лични став фантастична је мета која се невероватно лако погађа вишекратно оружјем које је у рукама већине. А као што малопре наговестих, већина је површна, проста, лаке руке на непристојне понуде, већина дефинише шта је „ин“ а шта „аут“, и нормално већина суди. Већина се не бави квалитетом себе саме, то је непотребно, она је по дефиницији „нај-нај“, и тиме ће себе аболирати од узурпације права на слободу мишљења. Мислим да је у овом стању нашег друштва, које недвосмислено карактеришу разни степени и облици осионости, бахатости, самовоље, владавине неваспитања и простоте, слобода мишљења, односно право на слободно изношење личног става који не коинцидира са „општим“ трендом (национално помирење, међунационално извињавање, феноменални „комшијски“ односи (међу државама бивше СФРЈ), геноцидност народа, фашистоизација…) помало утопијско очекивање. У крајњој линији, све што је НеЕУ, не може имати право да не очекује неки облик одмазде од стране друштва (горе описаног). А то, ко даје „сигнал“, ко окида стартни пиштољ за трку масакрирања неподобног члана, то је више техничко питање (на које сви знају одговор, и подобни и неподобни, и обавештени и необавештени…).

Културолошко достигнуће Под овим нарочито мислим на постигну степен „ширине“ душе саме нације. Интензивна таблоидизација, телевизије свих ружичастих нијанси, медио и медија кретенизација, више од 50 година, полако али при том и сигурно, ради на осиромашењу душе. А то је, бар је данас то очигедно, опасније и од самог осиромашеног уранијума. Деструкција породице, образовног система и привредних потенцијала друштва од њега је начинила „друштво, лако ћемо“. А у таквом једном друштву нема места културолошкој особености права на изношње личног става. Напротив. Сваки такав став, нетом изнет, постаје сензација. Ту сензацију, попут тако жељене лопте на пољанчету, шутираће сви који паразитски живе од сензације. У друштву где је породица неважна, образовање лако купљива роба, а привреда готово једнако криминал, култура је попут увек траженог а никад не пронађеног четвртог елемента. Ако лични став није сензација, ако се на њему не може материјално профитирати, ако се на њему не може иживљавати на разне начине, тај став је безначајан. Кога данас интересује безначајан став? Али, ако је значајан, у смислу „осетљиве“ или „јако осетљиве“ теме, е то је већ изузетна прилика која се не пропушта. Тада степен културолошког достигнућа не допушта пристојност, обзирност, одмереност…Што би наш народ рекао „е сад ћу културно да га растурам“, да се не изразим простије…

Уместо закључка Постоји слобода мишљења. Та слобода је, као и све у нашем друштву (свееее…) постала роба. Слободом мишљења тргује власт. Цена је некад безначајна, а некад су то и крваве гаће. За разне НВО које се баве сатанизацијом Србије цена је безначајна, та слобода је безгранична. За све који слободно мисле баш супротно од тих НВО, е за њих је цена крваве гаће, цена је врло висока. У овом друштвено-историјском тренутку, однос између најниже и највише цене слободе мишљења нама се чини огроман. Можда мислимо да је немогуће да тај однос буде још већи. Могуће је. Само опрезно, пошто је именилац безначајан, повећаваће се само бројилац…Докле? Док чиниоци не замене места. Када? Не знам, можда никада…У сваком случају, уочим ли неке промене у односу, свакако ћу вам јавити…

ИвинСвет

srpsko Оно кад кап прелије чашу.

Оно кад Дара преврши меру.

Оно кад се по ко зна који пут питаш како вас није срамота?

Невладина организација „Жене у црном“ већ годинама, да не кажем деценијама, користи сваку прилику да скрене пажњу на сваку смрт несрпског становништва. Жене у црном обележавају сваку смрт представљајући је као злочин. Као гнусну ликвидацију. Као етничко чишћење. Као геноцид. Без обзира да ли за то постоје докази или не. За све време свог постојања и деловањајош ниједном нису пажњу скренуле на злочине над Србима. Још ниједном се нису окупиле због злочина над Србима. Звезрске ликвидације српских цивила за њих нису вредна помена. За њих Срби никако не могу да буду жртве. За њих Срби морају да буду кривци.

View original post 739 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s