Ruska ruka | Peščanik.

Каква је веза између  горњег линка и овог:

на пример? Реч је о савршеној дисциплини. Весна Пешић невероватно прецизно указује на дисциплину:

„…Pored gomile nerazumljivih laži kroz koje se sve teže probijamo, problem je i činjenica da Aleksandar Vučić može da zapovedi da se u etar ubace čitave serije lažnih zapleta koje mediji po njegovom naređenju moraju prenositi (a poslušno i prenose). Ta stvar je još ozbiljnija zbog toga što su u te laži upletene ključne državne institucije. Kao da one služe za igranje na male goliće…“

Слично томе, она препаметна куца невероватно прецизно слуша и извршава команде. Њој команде долазе од нама невидљивог лика, медијима и државним институцијама вероватно слично, глас апортације стиже од „невидљивог“, али сви знају да он постоји, знају ко је он. Мали је проблем у посредницима. Наиме између куце и газде очигледно нема никог, међутим у овом другом случају, између актера је море партијског и припартијског, ако смем да се изразим мало простије, дубокоректално увученог људског материјала. Е то би био, по мени, главни друштвени проблем. Наравно да се не залажем да се посредништво укине, већ само да се нешто поради на том посредничком материјалу, односно његовом квалитету.

Док са медијима неке шансе и постоје, са државним институцијама-јок, види резултате скорашњих избора. Значи, треба „редисциплиновати“ медије, тако да се из тог дубокоректалног карактера заврате на професионално-савесни. Ако су се, на крају крајева, медији први подвргли таблоидизацији, ред је ваљда да се први са тог пута врате. Како то, овако срочено, делује крајње једноставно, к’о да сам сад дошао, да не кажем пао са Марса. Шта медије држи тако далеко од професионално-савесног?

1. Страх. Чик немој да „пласираш“ нешто што броју један падне на памет. А које су последице, јер прихватам оно што Весна Пешић каже:

„…Do sada je već moralo postati jasno da je granica Aleksandra Vučića samo njegova mašta, prerađena i obrađena „službenim metodama“…“ 

другим речима, „мисије“ су све теже и теже, машта тежи бесконачности, готово дневна расположеност да се јавност трује, спинује, усмерава, оне који су на тим задацима константно и све више удаљава од професије-савести, али с друге стране батине, све дубље и безбрижније увлачи…тамо већ, где то треба. Значи страх, али не од конзумената медија, већ од броја један. Овакав избор медија, који изгледа као какав штап са два краја, при чему један служи искључиво за мажење и миловање, а други, сопроштењем за „по пичци“, елем овакав избор медија да буду мажени и миловани савршено је разумљив, док је штап у руци броја један. Међутим, треба се само мало, малкице, присетити ко је то, релативно скоро, нема томе ни петнаестак година, успео да убеди све па и себе, да он држи тај штап. Држи, држи, док га не испусти, а кад га испусти, онда раја узме штап…Па онај крај штапа за мази-пази одма’ поломи, да не кажем зашиљи, па му промени и сврху и деловање…Хоћу просто рећи, људи у медијима, они који исте воде, без обзира на сву количину мажења и пажења, на све поруке „ништа се ти не секирај, сада смо ми на власти…“ само треба да са собом у новчанику носе мале, малецне фотографије немилих сцена око и испред ТВ Бастиље и сродних. Тренутно заузети ракурс неумитно води ка репризама, не сутра, не ни за сто дана (нове владе), вероватно не ни за 2 године (оног момента кад ће Србија истински осетити да живи боље, не зато што живи боље, него зато што то каже број један), али онда, можда за четири, а можда и пре. Што би рекли у Црном Груји, „неки ћете да погинете, а неки ћемо да се вратимо (из рата са Турцима)“.

2. Ауто-цензура. Пааа, то је директна последица страха. То је моћ бре, да се толико стиснеш, да толико урониш, и да толико дуго будеш без даха. Није то мала ствар, уопште, надули се, отекли, а ни да пувну, док би они други, професионално-савесни и на дупе проговорили, ови јок. К’о скојевци из НОБ филмова, док их ислеђују гестаповци, бре.

3. Педала, у смислу, бриши бре ти, неспособни, имамо ми за то твоје место гомилу препоручених, који ће да слушају, да се подметну за чешкање, мажење и пажење, док су у дубокоректалном статусу (на фејсубу, а и генерално, штета што такве статусе не објављују, ваљда су превише очигледни, лични)

4. Конкуренција. И то она лојална, како да кажем подмазана (мора тако због оног, већ више пута поменутог карактера, мрско ми је више да се понављам…).

5. Привилегије. И то? Пааа, у друштву без система вредности, имати посао је привилегија, шлихтати се броју један је привилегија, неки од „тих“ шлихтара саму чињеницу да број један ипак постоји, хода земљом, исцељује код снежних непогода, можда хода и по води, али не да да се то разгласи, зна да ће за две године да од ничега ствара лебац и дели га српском живљу, елем саму ту чињеницу у својим ситним, изопаченим животима доживљавају, и што је још горе, уживају као привилегију. Широка је та лепеза бесмисла…

И ето, тако, јен, два, три…може до сутра, и назад. Али, шалу на страну, ту ће да почне да се решава ствар. Нема где, осим ту, где је, реално, најтрулије. Та болест, читава та појава, „таблоидизација“ у ширем смислу свега што представља, на жалост није од оних болештина које прођу саме од себе. Изгледа да ће овај случај да иде на „радикалан“ третман, колико год тај израз, „радикалан“, може да има негативну асоцијацију. Како год.

О другој појави уоченој у првом линку (Руска рука), о тој фамозној „путинизацији“ Србије намерно нисам писао, анализирао, читао…Не зато што сам русофил, већ зато што ме тај панични страх (опет тај јебени страх), готово папагајско шизофрени страх од Руса, руског, Русије полако али сигурно тера у контру. Ем је Србија у сваком могућем, па и том политичком погледу, милијарду светлосних година далеко од саме могућности да буде нешто попут Русије, ем то досадно инсистирање „грађанске“ Србије просто човека тера да се симпатише са тиме кога толико мрзите. Оно, инверзија негативца у трилерима. Зар не?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s