Обама: Русија да повуче војску са границе с Украјином : Најновије вести : ПОЛИТИКА.

Паника је, чини се, захватила каубоје. Тешко, у ствари, никако неће ићи то са давањем налога Русији (читај Путину). Обама се држи чувеног принципа „боље да радим нешто, него ништа“, проблем је само у томе што се понаша попут дрогираног слона у стакларској радњи.

Панична вербална одбрана посебности КиМ-а постаје све смешнија. Тако су становници, грађани, просто речено, живаљ Крима по Обами Украјински народ. Живаљ на КиМ-у, пре НАТО бомбардовања би по тој аналогији био народ Србије. Али није, зато што тако каже УСА. Сила и интерес могу убијати, рушити, тровати, једино не могу против логике и здравог разума. Логика и здрав разум постоје само докле постоје живи људи, тако да испада да је саксофониста погрешио што није убио Србију. Ако није, обзиром на ово потоње лагано одумирање наше државе.

По свим досадашњим искуствима у односима лажовске Америчке политике и Руске уздржаности, где ни један једини договор није испоштован од стране каубоја, треба веома опрезно читати Обамине речи:

„Немамо интерес да опкољавамо Русију нити имамо интересе у Украјини, осим оног да омогућимо украјинском народу да сам доноси одлуке о свом животу”

По нашки речено, све негације трансформишемо у афирмације, тако да Обама у ствари каже:

Имамо интерес да опкољавамо Русију и имамо интересе у Украјини, све осим оног да омогућимо украјинском народу да сам доноси одлуке о свом животу.

Још више упрошћено, ми који нисмо доживели фашизам ’41-’45, сада имамо прилику да се са њим упознамо. Мислим, осетили смо ми то много раније, још ’99, сада можемо мирне душе своја осећања назвати оним правим, изворним именом.

Наша влада, колико данас техничка, толико сутра будућа, има озбиљан проблем да се одреди према питању актуелних дешавања између великих сила. Зато не постоји званичан став државе, а неће ни постојати. Држава препушта јавности да галами по том питању. А кад је галама на снази, снага става зависи од снаге грла, а не од снаге разума.

Александар Вучић се довео у позицију да се од њега очекује државнички став. Уф, шта сад? Тек што се пресвукао (у политичком смислу), а већ му је преобука постала демоде. Његова највећа дилема је, игром глобалног случаја, постала да ли да се опет пресвлачи, или да се понаша као тзв. „дете дебил“. На једноставна питања сада мора да одговара тупим сопственим питањима, типа „Шта…?“, „Ко…?“, „Ја…?“ или „Ми…?“, сада је и оно, већ легендарно „Ако ме питате…?“ виши ниво обраћања јавности која још увек држи до себе.

Ово јесте питање државничке зрелости. Па и људске зрелости, ако хоћете. Ђак је изведен на таблу, треба да одговара лекцију течно, без помоћи, а нарочито без правдања да није научио лекцију јербо се заглавио у лифту, а и кад су га спасили из лифта, морао је и комшиницину мачку да скида са дрвета, па услед свих тих обавеза није стигао да чита градиво. Учитељица, у лику ЕУ, нема благу нарав (читај интерес) или саосећање (читај стрпљење) када је у питању лојалност. Зато ђак стоји на табли и ћути. Оцена му је већ у дневнику. Није прелазна, а зашто би и била? Може ђак да проба да се вади, да прича о корупцији и државном криминалу, о уређеној правној држави и запошљавању, али то су за учитељицу лекције које не пита сада. Ђаку нема ко ни да шапуће-види резултате последњих избора.

Државника у овом тренутку, на жалост, немамо. Док се министар спољних послова бави издавањем дипломатског пасоша ташти председника државе, а спољна политика државе је на аутоматском пилоту који управља ка ЕУ, реално, таква држава и нема неке потребе за одређеном спољном политиком, или државником. Де факто колонијални статус то и не предпоставља. Будући скупштински сазив треба само да формализује „неке“ ставке. Док су други прво отварали, па преговарали, па тек на крају затварали одређена поглавља током „придруживања“ (читај анексије), држава Србија ће и то по убрзаном и скаћеном поступку, најважнија поглавља у нашем случају, само треба да се затворе.

Да ли је наше путовање у јЕвропу пут или странпутица? Може ли се истовремено бити у ЕУ и бити пријатељ Русије? Последњи захтев пре формалног приступа ЕУ биће: „Признајте Косово.“ Држава Србија ће на овај захтев морати да одговори. Нека Влада, неки државник, без обзира на сву бесмисленост глобалног правног устројства (право као наука, дисциплина), мораће да приступи са налив пером унапред припремљеном документу и тамо стави свој потпис. Узгред буди речено, тај документ је одавно написан, с једне стране већ стоји потпис, а и гаранти споразума су се умастиљавили. Чека се само на принца од Србије.

Можемо ли мало да раширимо угао гледања, кад је у питању српски народ? Рецимо, Срби у БиХ. По питању Крима, БиХ се прегласава, муслиманско-хрватско 2 напрама српско 1. Механизам предвиђа „заштиту виталног националног интереса“ или тако нешто, када се догоди прегласавање. Значи, иако само ентитет (а не држава) може се констатовати бољи суштински положај народа у Републици Српској, него у самој матици, макар по питању виталности. Опет, не прође ни месец дана да неко из УСА или ЕУ не напише на глобалном билбоарду да нема промена граница на Балкану. Значи, заболе нас баш за тај ваш витални национални интерес, и заболе нас за то ко је код вас тамо највећи и једини Баја (а да није Чак Норис, као што и није). Факат, сила прети, то јој је и посао, све док не почне да бије. А кад ће сила да престане да прети и почне да бије, то великодушно не зависи од силе, већ управо од понашања објекта, предмета изложеног претњи и батинама. Да ли јасан став Милорада Додига по питању Русије и управо Крима, препоручује њега као бољег српског државника од све могуће српске политичке властеле? Или је Мићо, да не кажем баја, још један авантуриста из српског народа који се спрема на свесрпске жртве у виду живота, територија?

За то време, Срби ће се подичити својим првенцем у ЕУ, у облику Пуповца, и то је већ извесно. Зарад братства и јединства, које некако увек долази после покоља српског живља на просторима данашње Републике Хрватске (зар није било братсво и јединство она нападна дипломатија пред почетак расправе о тужби и контра-тужби за геноцид), елем, зарад ново ароматичног братства и јединства, Срби ће кроз Хрватску ипак у ЕУ. Има ли стварне потребе за тим, или се и овде ради о типичној српској инерцији. Шта тек рећи за Црну Гору? Геостратешки, а и реално, Црна Гора је за Србију исто што и Крим за Русију. Зато и упињање Мила и рођака му, да се Црна Гора под хитно самоприми у НАТО, који ће између осталог, практично аболирати Мила и рођаке му, те ће ови моћи слободније да ходе по свијету, а да је даље од Бјелог Поља (има, Мило, има свијета и даље од Тузи, вјеруј ми на ријеч), елем зато је то упињање, да не употребним израз са ружнијом конотацијом, напињање, сасвим логично и оправдано. Али, реално, смијешно, исто као када нова, пучистичка власт у Кијеву прети Москви (читај Путину).

Путин користи (по мом мишљењу) историјски контекст када објашњава Крим. Пијани Јељцин (једини до сада председник неке државе који је успео на званичној церемонији да се сруши услед пијанства, на жалост Руске државе) предао Крим у надлежност некима тамо, некој браћи. Сада, после пар десетина година, веома трезни Путин, без икаквог комплекса и задршке, поправља грешку, без помена, ликовања, тријумфализма, без помпе (осим онолико колико то провоцира каубој), позивања на ово, оно, овако, онако. Мислим, ако то није прагматично, шта је онда?

Поента је на, код домаћих мислилаца, мрсомуда и драмосера, тако омраженом историјском контексту. И усуђује ли се ико живи то да оспори? Наравно, не. И то не зато што се неко боји те огромне, страшне и нарогушене Русије (мада је прилично евиденто да се и боје, мсм, пустили су бар мало у гаће, али они не носе кинески underwear, па се и не види тако лако) већ једноставно што је реч о истинитости. Прагматизам Путину дозвољава да пореди КиМ и Крим, а нашој кукавичкој деспотији ствара простор да донесе став који се заснива на истом том, историјском контексту. КиМ јесте територија Србије. Додуше, реално, под управом „међународне заједнице“, под будном пажњом каубоја преко инсталираног Бонд Стила. Каубој сада гура формирање оружаних снага Косова, посао није завршен до суштинског краја. Треба фактички извршити примопредају територије. Зато су бриселски преговори, па самим тим и споразум, погубни по српску државу, а у ширем контексту и српски народ, а и народе који са Србима деле простор. Коначни циљ бриселских преговора није решавање статуса КиМ, већ примопредаја територије. ЕУ се наместила у позицију посредника, чиме се вешто избегава ОУН, пошто тамо седе и они који „могу само да праве проблеме“ овом „мирном и цивилизацијском“ току сценарија.

Сличност између Крима и КиМ је само у томе што су то две територије једног те истог експеримента-који је почео на КиМ, а пропао на Криму. На свеопшту жалост евро-атлантских сила осовине. Проблем је што сада треба наћи на западу неког Вилија Бранта који ће да клекне и да каже: „Јбг, зајебали смо се.“ Таквог нема, нити ће га икада бити. Лакше је затрти Србију као државу. Бар то показује актуелна реалност.

Мислим да је уздржаност Србије по питању Крима веома неодговорна. Опет, Србија је колико-толико права евробананска држава, специфичан мафијашки управни апарат штити своје и искључиво своје интересе, а народ нека се снађе. А и ако се не снађе, ко му је па крив? Нисмо ваљда ми, ми смо легално и легитимно сада изабрани да нас заболе она ствар за тај и такав, наш народ.

Мислим да су догађаји у најави, Каталонија, Баскија, Шкотска, регија Венето, па и Белгијска краљевина, све сами тестови на којима ће српска политичка елита покупити голе кечеве код учитељице. Мањкаће им предзнање, преспавали су Крим. У Срба су штребери увек били омражени, али се од њих увек преписивало, без имало захвалности. У овом, да тако кажем, историјском тренутку, гуламфери су засели, имају председника одељенске заједнице, учитељица је одушевљена, а штребери су добрано далеко од очију, те тиме и далеко од срца. Можда је то и добро. Сутра нам неће требати лажна, измољена оправдања од неког доктора добрице, да се „вадимо“ кад буде гушће него што је сад. Бранићемо се глупошћу, минималношћу оцена са овог тромесечја.

Advertisements

One thought on “Обама: Русија да повуче војску са границе с Украјином : Најновије вести : ПОЛИТИКА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s