Вучић као нови Милошевић? : Погледи са стране : ПОЛИТИКА.

Има она добра народна: „Слеп код очију“. То би мало финијим речником била дефиниција парцијалне обамрлости. Сложени случај, да не кажем комплексан, региструје се кад више чула не ради, иако апарати постоје, нешто попут „Глув код ушију“, те „Усмрђен код носа“. Па све то у исто време. А супер компликован случај се региструје кад ем чула не раде посао, ем обрађивач сензација, да не кажем мозак, удара неку своју верзију, интерпретацију догађаја по систему анти-логике.

Па тако долазимо у ситуацију да није једино мотор аутомобила овлашћен да пролупа. То може и човек. Са мотором све иде релативно лако, од дијагнозе до репарације, или на гомилу старог гвожђа, ако се репарација не исплати. Са човеком? Како поставити дијагнозу? Како уопште доћи до тачке одлучивања, или репарација, или депонија? Има у техници једна феноменална подштапалица, која се користи кад мисирски мудраци виде неки зајеб, али не умеју да га објасне, из разних разлога (нису проучили, мрзи их да се труде, нису довољно плаћени да раде, савршено их боли уво, и сл.). Они те феномене објасне са „скривене мане“. То у бити не постоји, али за прост свет делује тако прихватљиво, питко, па и мистично, готово да кокетира са теоријом завере, што увек прође. Нормално, тога реално нема, нарочито не у техници, али то не значи да се не може користити, наметати, па још на томе и профитирати.

Човек је опасан анимал. А екстремно је опасан кад пролупа. Мотор тад стане, а човек се разгоропади, па постаје машина, и то паклена. Ево рецимо једног цитата једног пролупалог човека:

Оно што је већини грађана у Србији очигледно а што не виде или не желе да виде поменути професори јесте да је домаћа јавност Милошевића доживела (и поред деценијске кампање против њега) као националног лидера који је у времену распада државе и међуетничких сукоба покушао да помогне Србима преко Дрине, али и да сачува Србију од рата.

Значи, њему не ферцерају чула, меморија се обрисала, он тик-такаће али тако да све око себе окривљује да они у ствари не виде, не чују, не сећају се. Значи, са мном је све у реду, ви се запитајте шта са вама није у реду. Истина, има и она чувена да су генији често сами са собом и својом генијалношћу, и она пратећа, да је линија која раздваја генија од лудака врло фина и померљива, било на једну, било на другу страну. Све то има. Али…Овај случај…То је једноставно брука. Патологија? Слоба из нот дед? Аутора овог линкованог текста је изгледа запосео Слобин дух, користи његово тело и перо…Каспер Милошевић. Паранормално. Молдер и Скали не би ни пришли овом случају, јасно је да је у питању Чак Норис феноменологија.

Манимо се прозивке. Не жуља мене ни то што дефинитивно вредан дневни лист (Политика) даје свој цењени простор паранормалцима, ни то што је блудних синова дефинитивно више него њихових блудних очева. Овде нема реалног потенцијала да се објасни (рецимо, зашто Србија пати од лидерства, или зашто сваки лидерчић има свог тату лидера, итд.) већ само да се брани. Неодбрањиво. Овде се увек прескаче тај први, важни и усмеривачки корак, одмах се прелази на дифенс. Овде су сви у нечијој служби. Овде нико није у својој служби, служби својих чула и служби свог разума. У чему је проблем? Да ли се све своди на наручено-плаћено, или морам стално да се доказујем родитељима, и кад они умру и тад морам да им се доказујем, у ствари, тад још више морам да им се доказујем.

Инфантилност. То доминира. „Нормалност“ да људи са 40-50 година уредно живе са својим потомцима и прецима под истим кровом, у простору где је свако сваком родитељ, а најстарији родитељ је биљка, одговорна и крива за све (важно је да увек има неко ко је крив, а тада ће се наћи милијарду релативизација, те „није он то ни знао“, „није он то мислио“, „није он то тако рекао“…). Та „нормалност“ (а у ствари невероватна изопаченост) доживљава трансформацију и усложњавање. Па тако сада мајке своје синове чекају испред основних школа до осмог разреда (да им се случајно нешто не деси?), факултетски образовани људи се понижавају радећи за полуписмене, па и неписмене газде, и то послове којима доминира абровање, друкање, увлачење, подилажење…Ти безмозгани од газда мешетаре, муљају, али су на сталној мобилној вези са својим политичким патронима, код којих траже, добијају услове за прљавштине, заобилажење закона, послове-паре…И све тако, у круг.

Тако дођемо до краја, до суштине. Маса овде није здрава, али је маса. Зато све оно што не припада маси, изгледа болесно. А у ствари је обрнуто. Мало је компликовано, или сам га ја тако срочио. Појединац је веома незрео, а група незрелих појединаца диктира правила. Зашто се граница сазревања одмакла у ПМ? Зашто царује размаженост? Зашто непотизам, зашто политички непотизам, зашто дупеувлакачко новинарство? Зато што је, рецимо, баш Марко Милошевић прве паре зарадио на гајбицама. И то је ваљда овом Радуну симпатично. Зато што је Марков тата, ето покушао… Али, јеби га, није успео. Али зато, све друго што није покушао, успео је. Успоставио је ганг систем, пирамидалну структуру зла, успоставио је Алејбегову сламу (народна, друштвена добра) доступна сваком шљаму. Интелект (и интелектуалце) је поставио на место поред клозета, да тамо раде као баба сере, а „веште“, „спретне“, „брзе“ подупирао је у вештини, спретности и брзини. Тито је увео термин „поштена интелигенција“, Слоба га је превазишао. Он је укинуо интелигенцију.

Ето, зато ни Вучић није бољи. Он по питању инфантилности наставља тамо где је Слоба стао. Он је лидер оног калибра који маси прија. Још један од оних за кога ће сутра, неки Радун да каже: „…јеби га, покушао је…“. Шта? Шта је покушао?

Зрелост не допушта компромисе са злом. Свака несигурност у препознавању зла, то је слабост. Државник не мора брзо да размишља. Али је одлучан у спречавању зла.

Наше друштво је упишано, углавном од страха, разних облика страха. Али, ко са децом спава, упишан се буди. Наше друштво још увек спава. У том стању, топлина упишаности још и прија. Биће незгодно кад почне буђење…А ми схватимо да су деца порасла, и још би да нас упишавају…Деца не праштају. И не треба.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s