Како је лепо имати два шешира. Две земље, два пасоша, пар таблица за кола. Од свега по два комада. Како је, у ствари добро бити и Албанац и Немац истовремено.

И срце је подељено, две преткоморе, две коморе. Па и мозак, у глобалу. Ти витални органи не могу да свичују, нема резервне половине. Ту нема мало полуцилиндар, мало борсалино. Како кад одговара. Блок једне гране, отказ пола мозга, ту се нема чему добром надати.

О чему говоримо када говоримо о нама? То не зависи, изледа, од нас, наших срца и мозгова. То зависи од типа оног шешира изнад мозга, и боје оног пасоша преко срца.

Znam samo da kada govorimo i živimo život, moramo da volimo jedni druge, čak i kada trčimo i jurimo. Jer smo mi kao ljudi, kao čovečanstvo – jedno. Mi smo mi!

Морамо. Ако можемо. Ако не свичујемо, па и ако можемо да свичујемо, а ми се уздржимо. Ако не скидамо кече, да би накривили шешир, у неком, рецимо Штутгарту, а колико сутра, враћали кече да се, слободни и пуних плућа прошетамо Приштином.

Кад смо схватили да смо људи? У првих двадесет година? У годинама крви, клања? Или можда у других двадесет, у којима се узаврела крв постепено хладила? Ни једно, ни друго. Схватили смо да смо људи тек кад је победа загрижена. Као украдена јабука. Кад је победа долетела до зида неке цркве, као кугла за рушење. Као помахнитали трактор који снагом свих својих коња оре туђу земљу, и у њој туђе кости, неретко и дечије.Тек тад смо схватили, пошто „ми смо ми“.

Све је прилично отужно. Прво иде пропаганда. Затим долази победа. Потом опет пропаганда. Победа, као и љубав, никада није довољно велика. Мењање шемшира, пасоша, таблица, земаља, треба да нагомила што више сажаљења, самилости, треба да разводни сву проливену крв, да размекша све преоране кости. Треба да очисти савест, да нас увери у све заблуде, када говоримо о нама. У тренутку када рушимо земљу, куће, када спаљујемо цркве и манастире, не мислимо о сажаљењу. О земљи, о пореклу и коренима. Не мислимо о томе шта желимо да постанемо, тада када чинимо зло. Не мислимо ни о томе шта други мисли о томе како нам стоји кече, црвена застава са црним орлом, у сред спаљеног олтара. Штити нас туђе зло над некима тамо. Али нас не може заштитити од нас самих:

Ali smatram da je svakome od nas važno da zna gde su mu koreni, odakle potiče i šta želi da postane, sada i ubuduće.

Ми што немамо два шешира, две земље, два нашминкана лица, ми што смо сигурни у то одакле потичемо, знамо шта смо и шта нам је домовина, ми смо брљотина на свакој медаљи у част победе. Ми нисмо двољуди, ми нисмо исти свет, ми смо доказница да човечанство има две коморе. Ми не жмуримо на то да између комора постоји преграда, да је пропусна, да се све то да помешати. Ми можемо бити безбрижни, не да нам се побркати шешире, пасоше, а камоли земље. Земља је једна, корени су нам у њој. Обе ноге су нам на њој, као што ће нам и срце и мозак једном бити уз корене. Ви ћете се, полутани, у свакој земљи, бринути о победи, а ми о миру. Ви ћете се и тамо, у тој земљи и Земљи, жалити да нема довољно сажаљења и самилости, а ми ћемо славити мир. Вас ће разумети резервне земље резервне жене, деца и унуци. Нама ни наши потомци неће опростити.

О чему говоримо када говоримо о нама, мало таквима мало онаквима, свакаквима а углавном некако дуплима. Такви, ми никада не можемо до краја, до истине и суштине говорити о нама. Довољно је да променимо шешир, па да говор буде ода победи, речи олово, глад намирена аплаузима, оне резервне половине. Увек је говор о нама полуистина, резервна варијанта. Лицемерје и пропаганда. Победа, без мира, тиква без корена, магична моћ оне тамне стране.

О чему говоримо када говоримо о нама? Звучи ли наше лице познато?

Advertisements

2 thoughts on “Лапо лапо

    1. тужно, и како време одмиче, све је јаче „пеглање“, све више нам се брани да гледамо у прошлост, да случајно нешто не научимо из ње.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s