Својевремено се Бора Чорба питао: „Да ли да устанем, или да одустанем?“ Исто питање сада поставља и Весна Пешић у тексту Лична моћ на изборима. Пар теза је у том тексту прилично дискутабилно, редом:

Predsednik vlade ima oskudna ovlašćenja: “on vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu”. I to je sve. Ništa “moćno” nije dato predsedniku vlade.

Он води. Мало ли је, да не питам „мало моћи“ ли је? И сад се тек долази до суштине. Он води, он усмерава. Где, у ком правцу? Па лепо каже наставак реченице „…стара се о уједначеном политичком деловању…“. По мом мишљењу, овиме је Уставом дато право једном човеку да спроводи, практично намеће, диктира политички програм своје странке. Председник владе, осим што држи волан, има ту привилегију да једини зна пут којим се аутобус са министрима креће, на раскрсницама је он тај који одлучује када скренути лево или десно, а када продужити право, а министри су ту да балансирају приликом скретања. Из аутобуса испадају сви они који не балансирају (рецимо, Радуловић, или раније Динкић и сл.).

Ако се мало присетимо, периода владавине ДС-а, видећемо да је све било врло слично, Тадић је био тај који је држао волан, Мирко Цветковић је био нешто као почасни члан Владе. У последњем периоду, Вучић је држао волан, Дачић је само требало да шоферу долива сигурност да је изабрао добар правац.

То је та неформалност о којој Весна Пешић говори. Зато су будући избори и опасни. Са Томом и Вучићем, Србију ће наткрилити двоглави орао (или можда аждаја, свакако не јаребица или нека питомија птичица).

Sada se događa to da se vlast ponaša kao kafanski siledžija.

Са будућим изборима, власт ће се трансформисати у праву навијачку хорду. СНС очито има све елементе навијачке групе, вођу, потчињавање, песме, добар осећај за тучу како са противничким навијачима, тако и са полицијом. Тек сада се види колико су погубна била деловања појединих људи из ДС-а који су „помогли“ да се СНС направи. Тек сада и немам сумњу да су то биле шпекулације, то око „помагања“, то је напросто био једини могући сценарио. Само се треба мало присетити…

Бара са блатом (у коме се ваља друштво) и крокодилима (који владају у бари) не исушује се изборима, напротив. Њена дубина се повећава, тиме расте вероватноћа да се друштво још више уваља, и ствара простор за размножавање крокодила. Они обични грађани, који преживљавају и истрајавају у тој бари, одавно су престали да разликују крокодиле по боји, рецимо, или броју зуба. Њима (грађанима) очи су пуне блата. Све то траје, брате, тако дуго, да су сви механизми одбране и адаптациони системи развијени и укључени на максимум.

Da se prebrojimo.

Чему то? Замка формализма. Шта да радимо са чињеницом која је опште позната? Непотребно (са)знање. Шта је стварно потребно? За почетак исушити бару. Не ваљати се у блату (дефинитивно није лековито) него од њега почети правити цигле. Тим циглама правити забране за крокодиле, изоловати их тако да крену једни на друге, да се међусобно изуједају, па и поједу. Некоме ће се учинити да позивам на грађанску непослушност. Тако је. До тога ће ионако доћи, пре или касније. Механизми одбране и адаптациони системи полако се исцрпљују, брже се троше него што се обнављају. Власт је у позицији да брже реагује, за корак је испред, са тог места све се види боље. Само изненађење, нека врста електро-шока може бити ефикасна.

Весна Пешић се пита да ли: апстинирати, бојкотовати белим листићима или дати глас Ђиласу. Свеједно је, резултат је толико известан, да се и саберу гласови свих ових опција, мање ће их бити од СНС-а и њихове сателитске пратње.

  • Апстинирањем се губи право. Право за или на шта? Приклонити се мање погубном систему. Као, имам право да бирам хоћу ли да мандркнем од рака или од можданог удара. Прилично је свеједно.
  • Белим листићем се даје право да будем присвајан од свих.
  • О Ђиласу не бих, довољно је и пар процената онога што је Тадић рекао.

Делује дефетистички, али мислим да је апстиненција једини искрен одговор. Знам да ће маса повикати да мала излазност повећава моћ СНС-а. Па шта, ионако ће постизборна комбинаторика довести до онога што је прави циљ. Али би излазност испод 50% била прва опомена свакој власти да не може да се заклања иза воље народа. То је први корак, онај најважнији. Сваки следећи корак биће лакше направити, постојаће сазнање о исправности и давно заборављени осећај сигурности.

Како год било, пребројаћемо се. На послушне и непослушне, на уплашене и оне који се не боје, на ситне душе и оне слободног духа. На оне који се увлаче не марећи чији је доњи део леђа изложен, и оне који, упркос свему и у инат свима, мисле својом главом. Ови избори биће једна колективна фотографија, прилично надреална, пошто ће један део бити у црно-белој техници, а други у каквом-таквом колору. Гледаћемо се на тој слици, а од контраста ће нас болети очи, а и шире.

Па, да наздравимо. Живели…

Advertisements

9 thoughts on “Неко пиће? Не хвала, апстинирам

  1. Од почетка вишестраначког живота у Србији први пут не знам за кога да гласам, не видим никакву алтеративу. Заиста никакву.
    И зато мислим да ћу бити једна од ових
    „Али би излазност испод 50% била прва опомена свакој власти да не може да се заклања иза воље народа. То је први корак, онај најважнији. Сваки следећи корак биће лакше направити, постојаће сазнање о исправности и давно заборављени осећај сигурности.“

    1. Моје мишљење је да ови избори нису по вољи народа, већ по његовој невољи. Весна Пешић је лепо приметила-Лична моћ на изборима. Ови избори су по вољи једног човека, евентуално групе људи око тог, једног. Мислим да су ови избори бесмислени, а ја не волим да учетвујем у бесмислицама. Неће ми бити никакав проблем да испоштујем све оне који ће у овоме да учествују. Они (учесници) даће тој новој/старој/каквој год власти и легалитет и легитимитет, ја не мислим да им на тај начин угађам. Ови избори су бачени народу, „На, ево вам, ‘ајде сад…“, па ко воли нек изволи. Преузимам личну одговорност, макар била мала као мрва, у милионима грађана са правом гласа, да будућој власти не дам, за почетак ништа-ни глас за, ни глас против. Исто тако, од те нове власти не очекујем ништа, мислим ништа добро, тако да смо власт и ја два различита света. К’о флора и фауна, Марс и Јупитер итд.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s