Питање ко ће да понесе барјак постаде регионално. У БиХ је реч о олимпијској застави, у Србији је реч о застави демократског фронта.

Што се тиче олимпијаде, и спортиста, ствар је крајње проста. Могу оба спортиста да носе заставу, шипка је довољно дугачка за више руку. Махаће мало један мало други. Улазак у историју је једноставан, зато што су у питању спортисти, њихово васпитање и дефинитивно здрав поглед на било коју, а не само ову ситуацију.

Што се тиче демократског фронта, око кога новинари подстичу тучњаву (види наслов линка), ту је све прилично компликовано. Грабеж подсећа на сличне ситуације на бувљацима кад неки весели Кинез отвори кутију са ганц новим гаћама, а жене, једва дочекале да се погурају и изборе за пар (и више, ако буде довољно снаге). Ако помислите да постоји веза између гаћа Made in China и политичке сцене у Србији, помисао вам је одлична. Те гаће, иако су баждарене на једно (и словима 1) прање, уливају какав-такав комотитет. Нисмо Италијани па да се фурамо без гаћа. Слично је и на политичкој сцени-какав такав комотитет може да уследи, актери гологузани, па макар до првог прања да осете све угођаје које гаће, алијас, влас’ изволи пружити.

За место под олимпијским барјаком ваља се одрећи свега и свих. То су милиони претрчаних километара, тоне и тоне подигнутих терета, бурад зноја, неретко и крви и суза. Насупрот томе, фајт за јефтине и једнократне гаће, сам по себи подразумева да ће сви, само не они који се шибају за гаће, да се одричу свега и свачега, како би борци за гаће били, како да кажем, свој на своме, тј свој у својим гаћама. Борба престола, у ствари борба вредносних система.

И тако, док се ДС на даље цепа (попут кинеских гаћа), док се убише да гаће навуку, што преко главе (хммм, враголаста асоцијација?), што наврат нанос, све више то води ка тангама. Уместо прс’ на чело, биће за прс’ дебљине „материјала“ у гуз’цу. Материјала је све мање, гологузије све више, али је зато олимпијада све ближе и ближе. Концентрација неког скијаша-летача или неке клизачице на леду дефинитивно има више чари од концентрације (у смислу нагомилавања) необучених (невештих, неуких), или ношених па (ис)пуштених голубова гаћана. Једва чекам олимпијаду. А ви? Изборе?

(Ако је неко случајно видео носорога у гаћама, моли се да га врати демократском фронту. Случајном налазачу следи награда, пут у Сочи за две особе, и не мора да се врати док избори у Србији не прођу. Осим што носорог носи гаће, опасан је и неспретан, он такав какав је, има све услове да води демократски фронт ка путу за ганц нове, ластексиране и модиш гаће, нормално, за себе, а уколико се омакне ХХЛ комад, можда ће у те гаће да пусти још неког од сабраће, тј носорога. Уколико га спазите, и и даље нисте баш 100% сигурни о ком је носорогу реч, послушајте га пажљивије, он стално певуши песмицу од Тапира, оно „да ли би прала наше гаће, маче, наше гаће“, чиме изражава све своје суштинске потребе за потпуним комодитетом и наглашава своју исконску потребу за никад досегнутом саборноћу (детаљ „наше гаће“) са самим собом, а вала и шире. Уколико вам ни то не помогне, ви дефинитивно нисте спортски тип, нити тип демократског фронта, нити неко ко заслужује да по било ком основу оде у Сочи. Слободно прођите, наћи ћете се ускоро на неком изборном месту, а то сте вероватно и заслужили)

Advertisements

2 thoughts on “Танго, не, танге

    1. 🙂 ех, прича се да је отац Милеве Марић свом зету знао да каже „Алберте, све је то релативно…“ кад год би Ајнштајн био у ситуацији да нешто „пресеца“… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s