„…

Пред Демократском странком је лажна дилема и лажна тема означена у питању хоће ли бити политички партнер СНС-ау власти. Зато понуда за политичким договором не значи само,као у случају других странака,повећање броја резервних политичких играча. Демократска странка и даље представља модернизацијско језгро Србије и да би могла да реализује своје идеје нужно је да се нађе начин да у овом пројекту мобилизује и онај део политичког друштва који је окупљен у оквиру СНС-а и политички се персонализује у Александру Вучићу.

Политички јаз између њега и странке и коалиције на чијем је челу тако је велик да он у странци и коалицији,оваква каква је,нема политичког савезника за свој политички пројекат модернизације Србије. Он то мора потражити на другој страни. Једини политички блок који му то може омогућити јесте ДС.

…“

Гледали смо тај филм. Звао се „Тито и ја“. Сад се прави римејк „Вучић и ја“.

Него, у чему се огледа то „модернизацијско језгро“? Шта (или још боље ко) су протони, а шта неутрони? Бокитрони и Ђилатрони? То језгро се распада, зар не. Све су то исте честице, ситне, ситне шићарџијске душице, у нашем језику одавно познате као полтрони. Модернизација и полтронизација нису синоними. Трули компромиси нису и не могу никада бити супститут демократским начелима.

Јесте, улазак у власт може бити циљ да се обликује политички систем, да се утиче на креирање процеса, односа, институција, друштва. Али све то мора да се посматра и са плус и са минус предзнаком.

Политички систем-може се обликовати тако да се креће ка демократским начелима (+), али може исто тако и да се подупре у формирању аутократије (-). У овом случају, очигледно је да се ради о минусу.

Креирање процеса, односа, институција-може се из власти утицати (+), али се исто тако може прибећи (линијом мањег отпора) злоупотреби (-). Сви разлози постоје да се очекује злоупотреба, па због тога је ДС и остао без власти, зар не?

И тако, имамо ситуацију да су плус и плус незамисливи, а минус и минус врло извесни. Неко би помислио да минус и минус дају плус, али то важи само у множењу (дељењу). Овде је реч о чистом сабирању. Овде нема ни теоретске ни практичне шансе да нешто буде плус, позитивно.

Сам закључак, карта која добија, тај „јаз између Вучића и његове рођене странке и мање рођене коалиције“, само што му (Вучићу) не упутише отворен позив да из СНС пређе у ДС. То је, просто речено, бесмислица. То је политички насилно присвајање човека. ДС не само што је у дефициту идеја, визија и програма, него овим отворено признаје да је у дефициту људи, и то оних са великим Љ. Па онда, кад немаш ни људе, дај да видимо шта има на тржишту, шта се то добро котира, шта је у тренду. Па, тако ни мање ни више, дај да у наш блок уденемо ни мање ни више него броја један са оне, супротне, стране. Неприродно. Још је само остало да од сутра, после оваквих објашњења, све демократе окаче по беџ са Вучићем на слици, зар не? На шта ли то подсећа?

Али и то је јасан, да јаснији не може бити, знак да ДС-ови водећи људи имају само један императив, да се странка под хитно и по сваку цену врати на власт. А то је сигуран пут да ДС дефинитвно нестане са политичке сцене. Али зато ће неки ДС-ови људи стећи привилегије. То је чиста трговина. Сад, кад немамо више ништа, осим странке, па дајте да продамо странку. Есенција либералног капитализма, продај, продај, продај…узми паре, узми колико можеш, узми, боље ишта него ништа, дај и не питај…

Зато и наслов вози Мишко 2, Мишко је тепање аутору линкованог текста Миодрагу Ракићу.

Увек се од тачке А до тачке Б (да се послужим омиљеном Ђиласовом подштапалицом, то од А до Б) може доћи бар једним краћим и бар једним дужим путем, од бесконачно могућих путева. Само мала важна ствар је да имате средство (аутобус, види Вози Мишко). ДС-у је од свега са тим аутобусом остао само хармоникаш и дромбуљаш. Избор је значи, да ли ћеш из А у Б да се возиш на хармоници или дромбуљи. Ето то је баш толико ненормалан избор, колико и идеја да ваља коалиција ДС и СНС. Питање краћих или дужих путева је потпуно ирелевантно. Питање да ли се од хармонике и дромбуље може направити било какво превозно средство је још безличније. Али све то је неважно, зато што је доминантна глад за влашћу, из које проистиче пун бунар личних добара, само да се заграби, захвати.

Овакви наговештаји и објашњења личе потпуно на она лажна оправдања, која ђаци доносе разредном старешини. Али беше у неком београдском дому здравља неки феноменалан педијатар који никада није правио питање ђацима око тога, свима је безрезервно давао та лажна оправдања. Квака је била у томе што је под шифра болести, увек писао lenji bubitis. Е сад, разредне које су гледале пажљиво, њима је све било јасно, оне које нису, учествовале су својевољно у правој малој превари. Е тако је сада и са чланством ДС-а. Они који гледају (читају, слушају) пажљиво видеће о чему се ради. Сходно томе ће се и равнати. Опет, они који само узму оправдање и туре га у неки свој сопствени дневник, без промишљања, учествоваће својевољно у превари. И не само превари, има тога још пуно што тек може проистећи из обичне, сирове, субјективне и велике глади. Класичан политички канибализам, само што је ДС-у намењено да буде поједена страна.

ДС не треба да се сабере са СНС-ом, резултат тог сабирања је-само СНС. ДС треба да се сабере сам са собом, да се пресабере, па пошто је већ на политичком дну, да крене већ једном испочетка. Нема ту пречица, нема ту једнократних убризгавања стероида, нема ту филозофије, нема ту на жалост партијских мудраца, ни личне користи. Власт сада не сме бити основни и једини циљ, власт је средство-демократе погледајте своје постулате, оно на чему сте настали, тамо вам све лепо пише. Имате упутство за употребу, немојте га тумачити, спроводите га. Иначе ће српско друштво вашом кривицом остати без опозиције, противтеже, без услова да постане уравнотежено, нормално, морално, здраво. И све то зарад чисто личних интереса пар појединаца. А ти би појединци, колико сутра, нашли начина да нас убеде да и lenji bubitis, ма колико латински звучи, у ствари нема лека. А има. Гарант.

Мени све ово личи на ону „Ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду“. Али на Вукалији има феноменално објашњење:

Kad te mrzi da izađeš iz stana i kupiš picu prekoputa, već naručiš na kućnu dostavu.

Нагласак је на оно „кад те мрзи…“. Нема ту ништа друго. Чист lenji bubitis, на жалост. Или на срећу, зато што се лако чита, веома је транспарентан. Како год, присталице политичког канибализма, пријатно. Само бићете поједени, не знам баш шта је ту пријатно. Ваш је избор, ваш апетит, ваш јеловник, и ви ваши сте на њему. Па ко преживи, нека после прича…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s