Може ли нација да има свој број? Изгледа да може.

3. новембар 2013 – локални избори на КиМ

3 бирачка места за која неки тамо Вулин изваљује: „Ја волим овај град и људе, али не станује сва мудрост и све српство у три бирачка места”

3 прста која Ноле зна да подигне понекад, или да их прислони на груди. И не само Ноле.

Голф тројка, који је за Драгана Торбицу више од аута, да се он пита, то ауто било би на застави Републике Српске, а вероватно би се спомињало и у химни.

3 мандата више је од професионалног, то је лични циљ сваког директорчића, политичара, то је гаранција сигурности и стабилности бар за 3 будућа покољења.

3 звездице на Звездином дресу, то је нешто што ће заувек недостајати, и Звезди и шире.

Нека деца би помислила да је бајка о 3 прасета, она чувена грађевинска сага о мудрости и разноликости квалитета грађевинског, људског, односно прасећег можданог материјала, у ствари наша бајка. Она већа, злурада деца, да не кажем људи, виде та три прасета на челу нације, па прихватају да је садашњост у ствари бајка.

3 дана су максимум памћења у Срба.

3 динара је збирна цена коштања уринирања и дефекације из легендарне песме легендарног Боре (мала нужда један, а велика два…) врхунска у томе што показује како ми легендарно померамо пажњу са суштине на економију и обратно, са економије на суштину, увек када је „густо“…

Ево, скоро је почела да се емитује и Равна Гора. Има ли то неке везе са тројком? Тројкама?

И тако даље…Нумерологија? Не, то је претешко за већину нас. Колико само слова има у тој речи, а и крије се у њој фамозни логос, слути на…Реч је о коинциденцији случајности, штоно рече неки од наших фудбалера кад га новинар упита…Или то беше нека старлета? Свеједно.

Изгледа да се број 3 наврз’о на нас. Можда би ваљало да мало поведемо рачуна о томе. Да обратимо више пажње на све што је сада 2. Како рече Душко Радовић „…све што расте, хтело би да расте, нека расте и треба да расте…“. Можда је све што је застало на 2 нека врста предсказања, преодређења. Ко зна?

Могао бих још ихаха да давим са бројем три, рецимо толико генерација и даље уредно живи у просечном српском домаћинству, или, тројка-опсесија због које Теодосић никад неће постати нешто попут Моке Славнића, или тројке, три бебе одједном које код породиља у Србији изазивају екстрем помешаности осећања, с једне стране среће а са друге бриге за будућност, за оно што долази после…

Као да смо се закуцали на 3. Бржим аутом, за три сата пређеш Србију. Идемо ли ми ка 2 или ка 4?

Ништа, апсолутно ништа лично, само ми испала бројаница…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s