Tri pedlja trave

ааа, хтедох да се извучем из ове, тако безазлене замке коју си тако искрено поставио :), али не иде то баш тако лако…Ево овако:

Шутка и Топана имат една маана
Ш“то не са у Индия
За да види Кришна ш’то е то’а живот
На весела долина

Я сум шетал, я сум бил на запад
Дури до Германия
За да найдам парче ‘леб за мене и за
Моята фамилия

Ломим се да ли да сечем Влатка или да се надаље копрцам у овој твојој клоп…рецимо, клопкици (ескивирам граматичке замке, није баш за хвалу, али фино звучи)…

Ех да имам ко що немам
Па да купам бьел конь
И да явам, ден и ноче
И на яве, и на яве и на сон

Живот јесте прича са срећним крајем. Свуда око себе опажам траву, на свакој котрљам буба-мару, бирам пар размакнутих грмова који још нису никли, да бих стао између њих и био довољно добар голман том (мом) Месију. Унапред знам страну у коју би шутнуо, па се увек као бацам баш у супротну, за тај смех који ће да провали из три педља траве.

Зато и ваља ова:

Всекой от нас има своя дзвезда
Ш’то го трати доре жив
Кога свети яко човек има среча
Кога гасне – судбина

Пре неко време, читајући Безимену, „скокнуо“ сам до Санто Доминга, или да кажем, назад до Санто Доминга. За да наидам парче леб за мене и за мојата фамилија. Тада сам три педља траве тражио у песку. Правио сам „параде“, верујући да свако од нас има своју звезду. Као кроз прсте, кроз душу ми је полако цурила жал за звездом, за звездама, мојим звездама, које само сјаје.

Прошле су силне године. Меси сада има сасвим силне дриблинге. А ја, опет на западу, у неком „Санто Домингу“, заокољен парковима са феноменалном травом, и гомилом идеално постављених грмова. Као кроз прсте, кроз душу ми сада цури понос. Зато што, када све што треба да се деси, деси се, и када све што треба да прође, прође, на крају од свих могућих крајева, живот мора да буде прича са срећним крајем.

Сада, после толико протеклих година, толико истекле судбине, Меси зна да одигра, зна да не утрчава у офсајде. Мени је остало да потражим нека три педља давно пожутеле траве, на којима ћу углавном уздисати преморен само од помисли да сам некад могао да направим параду.

Живот јесте прича са срећним крајем. И знаш шта је још интересантно. На том крају је вага. На њој ваљда мериш, на један тас срећа, на други туга, скинеш џакове, па опет, на један љубав, на други мржња, па све тако, на један рат, на други мир, па лево сигурност а десно немир, и све тако…Мериш, а унапред знаш резултат, знаш увек на коју ће страну вага да превали. Знаш, а ипак мериш, као да не верујеш.

И тако…баш сам се добро упецао 🙂 Е ћале, ћале, сви те хвале, сви те жале, а тебе брига, кад Меси игра 🙂

oblogovan

Treptaj.

Trenom narušena monotonija. Kao kamičak koji pokrene površinu vode.

Tri klikera troperca. “Barselona“ iza zgrade, Maradona na tri pedlja sasušene trave.

Žagor. Sklonište od tišine zabranjenih soba. Aleva na masti i mast na hlebu. I neka sreća urolana u štrudlu sa makom.

Fleš. Koji se gasi.

Talasi nestaju. Sinapse se smiruju.

Iza zgrade – Mesi, na tri pedlja trave.

Raste.

Prosto, verujem. Život je priča sa srećnim krajem.

View original post

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s