десети листопада 2163

Загреб, из времеплова (временског строја)

Диљем промиџбеног простора, било оног тисканог, било дигитализираног и иног, данас је по ко зна који пут љебдела сјенка нашег штованог предсједника Јосипа Јошке Антуковића, те његова опчепосвјечена замолба да се о концу конца нешто мора подузет гледе латинично-чириличних плоча, које су, такођер по ко зна који пут, тргане по Вуковару. Јошкине ријечи одзвањају, унаточ његовој недвојбеној смирености и благости, провоцирају обзирност, премда је Јошка надасве као сачињен из бескрајне благости и позорности:

„Вјерујте, посљедњи је влак, који се мора ухитит. Мора се отпочет монолог! И бил сам у праву, а Милан Зоранович није хтио прихватит мој апел. Бар тисучу пута сам му поновил, плоче се могу рјешават само монологом, друга опција не постоји…“

(можда ће неки читалац из прошлости приметити да нема слова ћ, оно је из хрватског језика нестало неких 50-так година након уласка Хрватске у ЕУ. До тога је дошло из крајње логичних разлога: штедња плус братимљење Црногорске академије наука и уметности те Хрватске академије знаности и умјетности. Хрватски академици прихватили су позитивне промене спроведене у Црногорском језику, те прописом одредили да се ћ (ć) убудуће има читати као ч (č), док се ђ (dj или по које đ) конвертира у џ (dž). До братимљења ових академија дошло је…али о томе неком другом приликом. Вратимо се Јошки…)

„Наши су преци испустили прилику за дијалог. Нема томе добу ни двије стотине љета. Ми више немамо ситуацију која се може фулат. Немојте ми дават свакојаке исприке-те еуропска је бирокрација поспала, те трома је, те има двојаке омјере. Не. Еуропа не спава. Њој је бар једно око стално на пол, макар, отворено. Еуропа проматра. Готова је реагират. Што онда?“

(за читаоца из прошлости само пар малих напомена. Јошка с правом инсистира на монологу. У Вуковару данас живи укупно седам Срба. Од тога броја, само њих троје могу да читају ћирилицу, мада ни један од њих није у стању да објасни, својим речима шта је то прочитао. Зато Јошка позива на монолог.

За лакше разумевање даљег Јошкиног обраћања, да кажемо шта га је на говор понукало. Наиме, група факина, који себе називају Домољубни Строј, а које Загребачки Бед Блу Бојси погрдно називају Домобуљци, пре неко вече поскидала је све латинично ћириличне натписе у Вуковару. То из угла читаоца из прошлости и не би била нека сензација, међутим, данас 2163. године те табле су, инвентивношћу хрватске знаности и умјетности све постале холограмске. Њихово скидање, подразумева искључење напајања, е тако су услед акције ових хулигана без струје остали, осим Вуковара, део Осијека са околином и пар села у суседној Мађарској, а та села не смеју се помињати, пошто је Хрватска на дивље извозила струју, да не зна ЕУ, али као израз вечите захвалности што је Мађарска пре једно 150 година Хрватској помагала у домовинском рату…али и то је нека друга тема…Вратимо се догађају дана…)

„Њемачка је вољна уступит логистику, она се никако нече мјешат у монолог. Њемачка је спремна моментално упутит 120 летонских специјалаца* у Вуковар, и ја на то морам некак одговорит. Кај одговорит? Молим вас лијепо, ма просим вас лијепо, и премијера и Сабор, дајте се уразумит…“

(*летонски специјалци које шаље Немачка. Да не буде забуне, Немачка је само кратица за Сједињене Немачке Државе. И о томе неком другом згодом…)

„Ја сам монолог обечал и сусједу, дапаче сусједима-Николи Томиславичу, Вуку Александровичу па и Дачи Ивицичу (враг ти га, как је тешко изговорит његово презиме, ал’ га није упутно заоколит). Сусједи имају пуно разумјевање, један се од њих нудил клечат сво вријеме док монолог траје. Они схвачају да је еуропски пропис о примени више писама у мјестима гдје живи више нација превазиџен, анакрон, што би ми рекли. Али није наше о томе расправљат. Наше су преузете обвезе и точка.“

(за читаоца из прошлости-ЕУ је након дубоких скрининга, мониторинга, ревизија и рестаурација, те прилагођавањем прописа тако да што мање одговарају свима већ само некима, прекуцавањем по више пута једних те истих докумената зарад мењања положаја знакова у реченицама, те заменама типа, где је тачка ту је сада зарез, а где је зарез да се стави двотачка, елем у прекуцавању испустила на више места знак за проценат. Тако да је, више пута редукован број од 5%, остао само број 5, а у Вуковару има 7 (и словима седам) живих Срба, па имају право на писмо. Да не буде неке забуне, данас (2163.) је много жешћа фрка у Шведској. Зашто сад па тамо? Па зато што су се Иран и Авганистан, толико измасирани од стране Сједињених Америчких Држава, негде пре 50 година ујединили, што је направило енормну фрку у Шведској, где ових Афганоиранаца сада, тогедер, има скоро 51% у односу на укупну популацију…друга тема…да не ширим много…).

„Објечајем, и то са пуно поноса, Хрватска ће то уредит. Сљедећег тједна ја ћу бит у Вуковару. Овом пригодом обраћам се свој седморици Срба-ми се морамо срест. Ви морате послушат мој монолог. Ја сам сада, овде, пред свима вама убјеџен да че се бар 4 ако не и више, Срба након мог монолога ријешит исписат из хрватских држављана. Али то вам не могу обећат. Ни вама (медији), ни еуропи, ни Сједињеним Немачким Домовинама, пардон, Државама, па ни нашим сусједима. Мора се некај покушат, и то је све демокрација, миран пут, надасве миран и цивилизиран. Време барбара* је далеко иза свију нас.“

(*барбара-осим што значи варвара, некада је било женско име, често коришћено у Хрватској, вероватно надахнуто песмом Жака Превера-сећаш ли се Барбара:

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše… …оп, опет на странпутици…)

И тако, земаљски дани теку. Чини се, на западу ништа ново. Обећања, обећања. Али је зато данас над Загребом падала киша непрестана, а ми дописници смо ишли насмејани, покисли, озарени, очарани. Навече су јавили да је Вуковар добио струју, нешто касније и Осијек. За села у Мађарској, никог није било брига. Као ни за ћирилицу…

Од вашег сталног дописника из будућности

Advertisements

2 thoughts on “Повратак у будућност

  1. Хахахаха… Трагикомедија на нивоу… 🙂 Е, а данас сам прочитао неку вест у којој кажу да је нека ЕУ комисија “проверила шта се то дешава са тим таблама“ и закључила да је задовољна напорима Хрватске да то заживи… Питам се “што би закључила“ у Србији истим поводом…?

    1. Само се ти смеј (а и ја :)), него видећеш кад наступи та 2163. Има да се кријемо од летонских специјалаца, живи били па видели 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s