Паук не плете мрежу због тога што је љубитељ мрежастих женских чарапа, има он веома своје и веома јаке разлоге за ту активност. Слично је и са ЕУ доминаторима (Немачка, Велика Британија). Све се своди на што бољи квалитет мреже, и смањење шанси за потенцијалну жртву која у ту мрежу треба да се упеца. Чиста техника, код паука пажљиво плетење, код ЕУ пролаз кроз поглавља. Упецаном је судбина тврдо предодређена-он убрзо после упадања у мрежу престаје да постоји, да се фино изразим, бива дематеријализован.

Међутим, паука и његове пориве одавно је објаснила елементарна биологија, применом ланца исхране у природи. Код случаја са ЕУ читава ствар је ипак мултидисиплинарна. Осим биологије (и само фигуративно речено-„ланаца исхране“) у овом случају не сме се занемарити читав низ школских предмета и свега онога што се тамо учило-историја, географија, па и оних области попут геополитике, политичке економије итд.итд.

Технички, ЕУ мрежа је изванредна ствар, ту све и буквално све зависи од жртве, односно њене воље. Жртва сама одлучује о томе да се упеца, жртва саму себе изванредно убеђује да је то пецање безалтернативно, да живот почиње тек после напецавања и да пре тога живота реално и нема. Жртва све мора/хоће/може сама, ЕУ само малкице помаже у охрабривању. Код паука је све некако сировије-он просто чека, гледа „случајног пролазника“, гледа како се овај мучи и копрца, а кад је све скоро готово, једноставно га поједе. Нема ту филозофије, лажних нада, заваравања, нема инсајдера (само аутсајдера), шпијуна, страних окупатора и домаћих издајника, нема бесконачних убеђивања и мрцварења (осим мрцварења саме неопрезне жртве).

Посматрано кроз еволуцију, паук је постајао све мањи, пропорционално су се смањивали и његова мрежа и димензије његових жртава. Али неприкосновеност ланца исхране је очувана. У том смислу ЕУ исто еволуира. Напецани се до сада нису морали одрицати својих делова територија. Али од сада, то се мора променити (прочитати овде). Еволутивно, ЕУ се за разлику од паука, мора повећавати. Пропорционално, расте апетит доминатора, мрежа се прилагођава жртви која је све, само не случајна. Када се све то погледа кроз лупу историје, чини се да је суштински већ виђено – deja vu.

Зато је данас актуелна ревизија историје, скидање сваког могућег терета са доминатора, наваљивање кривице на колебљиву жртву. Велики рат, односно први светски рат, постаје одлична тема. Слично ће врло брзо бити и са другим светским ратом. Све то треба да денацификује доминаторе. Решење је у нацификацији жртава (како онда, у време тих ратова, тако и данас). То је моћ, моћ силоватеља да оптужи силованог да је крив за силовање. Да силовани није „завртео репом“ до силовања не би ни дошло? Зато је ово доба зла, или зле моћи. Доба доминатора светом. Доба у ком није довољно бити обична, проста и поједена жртва, потребно је да постоји пристанак, прихватање жртве да буде:

– нацификована, са геноцидним намерама према окружењу,

– спремна да се одрекне свих интереса (не само националних)

– спремна да се преда жртвовању у комаду, или у деловима (како то доминатору већ утиче на апетит)

– спремна да јасно покаже да не жали низачим, а најмање за самим собом.

Паук не мрцвари своју жртву. ЕУ то ради, врло фино и суптилно.

Кад бих могао да бирам, изабрао бих паука. „Алтернатива постоји, прескочите једно усисавање и видећете је.“ или „Уместо у мајчину, ‘ајдемо у паучину.“ нови су слогани за боље сутра. Звуче апсурдно, али у контексту повода, звуче могуће. Шалу на страну, имамо пред собом, као друштво, озбиљан задатак. Треба да видимо ко ће то од нас, да нас проведе кроз поглавље 35. И како? И, на крају крајева, зашто?

едит: Busek: Ne treba brinuti zbog nonpejpera (11 октобар 2013)

едит: Вилхелм: Косово од почетка преговора са ЕУ и тема до краја (12 октобар 2013)

Advertisements

3 thoughts on “Поглавље 35

    1. Лопта (Србија) је прешла гол-линију, сада се котрља ка (ЕУ) мрежи. Ово поглавље 35, то је оно „зауставно време“, време у коме ће (ЕУ) мрежа лопту да смањује од величине фудбалске, преко тениске, до кликер сајза. Па кад таква прође кроз мрежу, да може да упадне у пун џак кликера (све осим доминатора). А са кликерима је лако, па и да се изгубе, није страшно…или јесте? 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s