Dragan Đilas: Plate u novembru – čudo Lider DS Dragan Đilas rekao je u intervjuu za “Vreme” da je Mlađan Dinkić odgovoran za ekonomski kolaps Srbije, zbog čega izbore očekuje već ove godine, i da zbog Dinkića u Vladi kritikuje Aleksandra Vučića. „Ko bude delio plate u novembru taj će izvesti svetsko čudo. Jer danas ljudi uplaćuju plate 31. u mesecu, a porez i doprinos posle pet-šest dana, što vidim po računu Beograda. Sve ide nadole, osim stope kriminala i u ovom gradu“, ističe Đilas.

via Blic Online | Vladine antikrizne mere su uvod u prevremene izbore – Mozilla Firefox.

Данима се ДЂ и МД раскусуравају, све преко јавних радионица, да не кажем помодно, сервиса. Масирају нас веома приватном борбом петлова (мада су кикирези прикладнији за опис). Количина личне сујете врије, а на врху се пени од сејања страха по, иовако већ огуглалом друштву.

Клинци, кад виде неког поприлично узбуђеног, данас користе врло пробитачну упитну реченицу: „Ко ти бре дрма кавез?“. У случају ова два лика све то око дрмусања крлетке прилично је јасно. МД се прихватио за решетке у које је сам себе увео ДЂ, па дрма ли дрма. Да није отужно, било би смешно. У ствари, не може ни у једној комбинацији да буде смешно.

МД, маг српске економије и паралелне лажи, човек који је својим неприкосновеним вештинама пословично заборавној нацији успео да прода хиљаду евра за хиљаду динара (по главици), да тотално расформира банкарски систем, па онда формира свој (штедионице западноевропских банака) који, како време одмиче прети да постане једини систем, појава, група људи која ће да постоји у Србији, пошто ће сви остали да помру, или да се самоубију, или ће да оду негде где може да се живи а нема српског банкарског система (што практично значи готово било где), елем МД, кључни деструктор пар домаћих влада, који је сваку своју деструктивност вешто наплатио на првим следећим изборима, очито дрнда сада градоначелника БГД-а. Финим методама, све по закону, легално али принципијелно и без неког претераног трошења (енергије, не лове).

За то време, ДЂ, прилично деморалисане појаве (види скорашњи  Утисак Оље Бећковић), снужден, што би рекли по нашки, са пола г(л)аса предвиђа катаклизму, пропаст и смак (свога пашалука). Међутим. Ја се увек, из чисто личног интереса 🙂 сетим једне своје догодовштине од пре можда и свих годину дана, па и јаче за пар месеци. Обрех се послом у Берлину, источно немачки део (ко је био у Берлину потпуно ће разумети ову одредницу :)), у једној, рецимо просечној, фабрици за израду челичних склопова за мостове углавном (прилично кабасто је све што тамо праве). Дочекаше ме фини људи, колеге. О’ма’ мањи састанак, освежењце-сокић негазирани (кајне кафа, брате, Немачка је ово, а кафа зна дуго да траје, предуго, ‘бем ти Европу), ми смо ти и ти, радимо за те и те (богме велике фирме Пор, ДСД, Алпина…), и све тако. Видим да би нешто да ме питају, али нису баш 100% уверени да треба, почеше онако, к’о деца кад крију пушкице на писменом. Море, питајте брађо мостаџије, нема тајни између нас. Кад се они растерећени мојим ставом окуражише: „Је л’ истина што се прича, да је БГ наручио да се направи дужа она шпицаројка што дође на вр’ пилона моста преко Аде само зато да би пилон дефинитивно био нешто највише у БГ? Ено ми сад за тога и тога, завршавамо ту шпицаројку…“. Ту негде сам се ја искључио за тон, остаде само слика. У глави сам вртео колико обо беше Авалски торањ, ваљда 211 метара (не у хладној води, већ пре рушења) али колико изађе сад овај нови? Исто ваљда. А колики би био пилон? Па ту је негде, кад му туре и шпицаројку, можда и пребаци торањ. Него, шта да кажем овим мојим Немцима, истина или не. Док причах ја тако, сам са собом (и кујном), подсвест је  одрађивала своје. Вероватно сам прилично поцрвенео (од срамоте, јбт то ти је чист лични интерес) пошто они почеше да отварају прозоре, врата те да праве мало промаје. „Е видите овако, рођаци, не знам то за шпицаројку и чији ће (објекат) да буде вишљи, дужи, шта год. Али има једна важна ствар, коју ви тешко можете да разумете, ту се ми словени истичемо у односу на вас германе. Наши политичари, по дифолту не верују ником, а најмање верују својим најрођенијима, браћи, деци, фамилији. Не бих да вас давим са историјским чињеницама, али редак је српски полит-лидер а да има жену, породицу. Такви су, неповерљиви. Али су и традиционални домаћини. У све то су и врло реални, свесни да ће једном да мандркну, зато, док су живи уз све важне мисије које спроводе, стално раде на једној, екстремно важној. Журе да себи подигну споменик за живота. Сами то раде, да их деца не би клела (ионако им ништа не верују), а и какви би то домаћини били да вечну успомену на себе саме не усправе. Пре рока (и рола, једном речју рокенрол). Могуће, врло могуће је и да тај шиљак што клепате ту, по Берлину, треба да послужи у сличну сврху. Ето, то је то. ‘ајде сад да мало обиђемо фабрику, да видимо шта има да се види…“.

Сва иронија домаће политичке сцене дефинисана је тезом „Сваки ДЂ има свога МД и обратно“. Сва суштина исте те сцене садржана је у стању свести владаоца, у којој нема места за:

1. блам,

2. уздржавање од наметања личног интереса да буде општи,

3. факат да је све временски ограничено, па и моћ, власт,

4. најважније, нема места за одговорност према будућим генерацијама.

Први који у себи нађе места за ове четири ствари, од мене има доживотни глас на изборима. Одма’, на овим првим који ће да буду, дочим лето прође, ми се истрошимо на Ади на годишњем одмору, почну још скупље школе и факултети него што су били прошле године, о ‘рани, струји, води, грејању и бензи да и не говоримо. О’ма’ на јесен. Дотле ће и зелено светло семафорско да се истрансформише кроз нанџарасто до црвеног, на радос’. Кад је бал, нек је маскенбал. Јасно је да нема пилота у авиону, одавно. Ови што су се испилотирали, то је то, буду ли се дуже задржавали, кренули да си дижу споменике за живота, имаћемо толико нерђајућих шпицаројки по Београдском небу да ни НАТО не би имао срца да нас опет дрнда. А и што би, некако ми се чини да је и што се њих тиче, посао завршен, само још дугме „memory clear“ неко да притисне. На изласку одавде. Штоно кажу студенти у Бања Луци пре неки дан „последњи који изађе, да угаси светло.“ Тај последњи, угасиће светло, а интерес му неће бити личан…више онако налик…сличан.

Advertisements

One thought on “Интереси: лични и њима слични

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s