Dačić: Progutali smo najveću žabu, zašto i ostalo ne bismo mogli

Остало? Изгледа да је та жаба била са прилозима. Оно, урнебес, лук, салата, љуто…

Не волим , с опроштењем, да вадим ствари из контекста, али неке ствари и немају контекст, тако да су толико голе да је у питању неподношљива лакоћа…непристојности. У први трен сам прихватио да је ова изјава премијера, осим што је вишедимензионална игра асоцијација, чисто унутрашње политичка ствар. Стрпљиво сам чекао да се госпођи Весни Пешић и њеним верним саидејницима (и, наравно, саидејницама) опет „јави“ барем Черчил, конституционо је сроднији са премијером, ако се Де Гол већма излизао, али ништа. Ћорак, или мудро подношење аутоголова, враг би га знао. Факат, утакмица још траје, није готово док…није готово (ово са „готово“ још је једна од асоцијација, оно „готов је“, шта ли то беше?).

Откуд сад то мудро подношење аутоголова. Банана још није ољуштена, боље речено, само јој је врх коре скинут, почета је, а у међувремену је неко „начео“ Галенику. Некад су сви путеви водили у Рим, сад изгледа воде у еСПееС. У том друмарању, по милионима евра, мудро је ћутати, па макар и привиђења била прејака. Свако је носилац своје еуфорије, само су еспеесовци носиоци милијуна наших еура. Ћутање бранилаца лика и дела шишке премијера мени је потврда да његова изјава није само унутрашње политичка гола ствар…

Него, баталимо ћутаче, бавимо се брбљивцима.

…odavno se nije desilo da je neki nemački zvaničnik došao u prijateljsku posetu Srbiji…

Истина. Пријатељски је човек дошао да пријатељски пита шта је са „остало“. Мора да се једу и прилози, а не да се његова Chef Master, да не кажем главена куварица секира, што ће да остане ‘ране за бацање. Има и прилози да се из’еду, море, има да се збутају, све са они кратки а дебели прстићи, и прогуну, ма колико очи да се избече ка напоље. То је пријатељство, то је пут ка еуропском братству и јединству. Некад се певало „радо иде Србин у војнике, два га вуку а тројица туку“. Сада, радо Србин иде у јевропу, гута жабу, она гута њега.

…od Nemačke smo dobili obećanje za investicije od milijardu evra…

И тако, од кума-даљински. Има кум више тих даљинских, па ће нама да пошаље један на коме пише „милијарду“. Ех куме, куме, кад би ти знао колико још жаба можемо ми да прогунемо, не би се ти тако тртио са тим твојим даљинским.

Шалу на страну, док Ангелу Меркел сви пљују због стезања каиша, она шаље Гвида да Србији обећа милијарду Евра. Инвестиција. Има и код нас, ено га у седи у Влади, један што је својевремено обећао сваком грађанину тисућу јура, баш тако, кец и три нуле по главици („главица“, са нагласком на и, је црногорски израз за продају лубенице, по комаду, кад прође сезона…), па су нуле ошле, ост’о само кец, у просеку. А овај и даље седи у Влади, боде све те нуле што су се разлетеле, као балончићи, и вероватно ликује што се, ето, и Немачка сетила његове форе. То су нови балончићи које ће да боцка, једном, кад све ово прође.

Опет, сву шалу на страну, док Европа у рукама држи шестар и црта кругове, по систему-први круг Немачка, Француска, други круг Италија (за сада), Бенелукшани и евентуално, можда, хипотетички Чеси или Словаци, и трећи круг-сви (марш на плес) остали, док ме један мој пријатељ, Грк, бар једном недељно пита, на течном енглеском „ало, бре, срби, кој вам је к са том Европом, бем вас ћораве…види(те) мене(нас, Грчку)“ ми се филозофски питамо, гласно, да се чује све до Житорађе, а и шире „…зашто и остало не бисмо могли.“ Е стварно, зашто?

Оно што је отужно у овој игри асоцијација је благо подсећање на Зорана Ђинђића, односно његову метафору са гутањем жабе. У његово време, у том и том контексту, много њих је знало да је жаба грозна, одвратна, слузава, да гутање жабе отвара истовремено и нагон за повраћање, па ипак…Ово, са шишке премијером, ово је опскурна и декадентна имитација…живота. Жаба, то смо ми. „Прогутали СМО…“, то је он, шишке премијер, само што о себи говори у множини, такав му доживљај самог себе…Прилог, оно „остало“, е то је већ озбиљна ствар, то су она наша деца, за чију се будућност бори и секира…док љушти банану, у шетњи до Галенике…пардон Галеника (множина).

Ништа лично, одскакутаћу, ја сам специјална жаба, са ушима…а не волим кад ме ј да ми уши заврћу…

Advertisements

4 thoughts on “Данас да се једе: жаба и прилози

  1. Igra asocijacija stvarno jeste, jer me to “ostalo“ asocira na svašta nešto… Mada me i gutanje asocira na svašta nešto, al’ dobro sad… 🙂
    Sad sam hteo da kažem “nećeš verovati“, pa sam odustao, jer znam da ipak hoćeš, ali… Što se premijera/M-UP(s) ministra tiče, prosto nema pravila, danas sam to i definitivno shvatio… Taman sam (lepo) u subotu pomislio da se ne može (ne može – što se nas “prirodnjaka“ tiče znači nemoguće je, ne postoji, “piši propalo“) reći nešto gluplje od “tradicionalne srpske svađe među prijateljima“, kad ono “ne lezi vraže“… Danas vidim guta žabe, ali i “ostalo“, kao da je, Bože me sačuvaj, artist u cirkusu koji guta vatru, zmije i opet “svašta nešto“…
    (Btw, u kom krugu su Britanci, ne vidim ih nešto… 😛 )

    1. Да, Брити :)…то са њима ме асоцира на ону легендарну сцену из филма „Лепа села лепо горе“, кад Манда Виљушка пуни оквир а сваком метку обраћа се по имену, па одједном не може да пронађе један/једног, рецимо Ибру :), тако и ја, сад, „где су ми Брити!?“ 🙂

    1. Има, наравно. Изгледа да је цео трик у тајмингу. Све има неко своје идеално време, и кад се све одвија у том, правом тренутку, и последице бивају подношљивије. Као да је имунитет, отпорност (материјала), толеранција много већа него што је стварно. И то, како појединачно, тако и колективно. Исто би било и са нагонима.
      поздрав

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s