Феноменално! Вечерас је РТС, потпуно ненамерно и ничим изазван, успео да повеже бабу која се чешља док село гори и, ни мање ни више него, сведока. Наслови емисија, гротескно спојени, дефинитивно симболизују много тога у вези времена у  коме живимо-што би неки рекли оних пустих деведесетих-„шала, комика“. А опет, они премудри, ванвремени, хладно би се запитали „ко зна због чега је то добро?“

Давна су она (срећна?) времена кад је баба трлала лан (да јој прође, с опроштењем, дан). И баба је аванзовала. Сем чешљања (док село, ипак, гори), напредак се очитује и у самој њеној (бабиној) песонификацији-од једне, ако тако сме да се каже (некад није смело, шта више, постојала је цензура, а и гадне последице по цензурисаног) дангубе, до правог заштитног знака-симбола безбрижности (или небрижности, можда морално-политички подобнија кованица) и незаинтересованости за село у присуству себе саме (хммм, необична дефиниција за кованицу лични интерес). Зато је „присуство“ сведока у контексту самољубиве бабе за мене „круна“ симбиозе-нестварно стварне слике свега што се око нас дешава.

Међутим, тако (далеко било) огољена баба у чешљању, у тренутку (још даље било) сагоревања села (шта ли би тек село могло да симболизује ? 🙂 ) директно би могла да асоцира и на саму РТС, све да није у присуству сведока, или „сведока“. Или Сведока (каква игра речи…и асоцијација). Е сад, шта ли сведок сведочи? Да ли он треба да потврди да се баба почешљала, или да је село запаљено, можда је он у ствари гарант споразума (како то „гарант споразума“ звучи моћно, ововременски) између бабе и села. Мени се чини да су све улоге мало збркане. Елем, баба с фризуру пре ће бити сведок да је сведок ту да би употребио пепео од сагорелог села, е да би се са њим посуо. Једино логично. Ко је гледао (слушао) сведока, ништа ново није укачио: председник је постао председник у немогућим условима, али зато само он има Право да делка одликовања (па и Лукашенку, па шта? Нииишта, ниииишта…ваљда је помислио водитељ емисије), и да ако неко овде ‘оће да има Право да делка одликовања има се пријавити на изборе за председника у, наравно, још немогућијим условима него што су немогући били они у којима је председник постао председник, затим, да је председник Босанац коме на славу долазе масовно Босанци, а други би долазили да Босанци нису тако масовни, да је председнику жена лапо-лапо (оба лапо су крајеви у Босни, насељени искључиво Босанцима, који су можда и Срби, али сигурно нису Шумадинци или Војвођани), да „кад се суочите са много криминала, то је као да отворите кутију, многе ствари искоче пред вас“ (?*!+?, фак, по нашки), да „време нам цури као песак кроз прсте“  (?*!+? 2, фак на квадрат)…Е да, помирење на Балкану биће тек кад се Срби помире са Срби (не знам зашто су из ове опције избачени Босанци? а Шумадинци? а ако питам за Војвођани, одма’ ће да се нађе неко да ме етикетира као симпатизера аутономаштва, знам за јадац). Сазнали смо (е то нисмо знали) да једино Хашки суд има Право да даје „…и помиловања“, што није у реду, да један суд има Право које има и један председник (изабран, додуше, у немогућим условима, а што суд о себи не може да каже, напротив…), сад још само да суд сам себи додели Право да делка и одликовања, па да буде егал са нашим председником, па да народ буде тотално збуњен-ко му је председник, а ко му је суд (и обратно). Најважније – „свако стрпљење има свој крај“. Тако да, што би рекао и сам краљ Иби „Народе мој…“, добио си дозволу, са највишег могућег места, да се мало опустиш. Доста си био напет, доста више вештачке „хемисјке“ смирености, бенседин из дед.

Шта рећи? Хвала РТС-у. Хвала очешљаној баби, угарцима од села, хвала и сведоку. Хвала (ту би сад ускочио и Младен Делић који прославља победу Борута Петрича, ако се не варам…) оцу, мајци, месној заједници…Леле. Није мудросерија питање „ко зна зашто је то добро?“, већ „има ли пилота у авиону?“ То непоколебљиво личи на време наше насушно, овдашње и садашње. ОК, дозвољена су и сва „немогућа“ подпитања“, типа: „да није случајно баба пилот?“ или „да ли ће неко да посведочи да авион гори?“ или „ако нема пилота у авиону, шта ће на његовом месту очешљана баба?“, или…Доста. Дооооста. Као да није довољан читав буљук свих асоцијација од напред.

У ствари, ево још једног цитата:

„Мислим да смо брзо успели да отворимо врата на која нико раније није куцао, успели смо да докажемо да Србија може боље“

Свака сличност са чином реинкарнације, па макар се она (реинкарнација) односила и на хумористичку серију (рецимо „Отворена врата“ 🙂 ). Хоћу рећи, ако је сведок у претходном животу био неочешљана баба, и село би имало неке шансе…Овако, нама остају само Звездане Стазе. Водите рачуна, укрцавање је у току…Можда прођем као Србин :), а ако ме и одбију, једноставно ћу други пут рећи да сам Босанац…Шумадинац…Војвођанин…оде ми брод, ај ћао…

Advertisements

One thought on “Баба, село, сведок, и наравно краљ Иби

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s