грађанци вс националци 0:0

Довољно је пермутовати Џиновић Хариса „Рано, рано је за срећу, за тугу касно је…“, у коментару на овај текст. Шалу на страну, стрпљења нема у тој квази групацији, тој самозваној грађанској Србији. Канда је то самоназивање, самопроглашавање постало нека мода. Само има једна фалинка, увек вам треба неко (нешто) што мора да вас призна, било формално, било фактички. Како год, али треба.

Нејасна је та потреба, да се сами крстите, а да мора неко други да…знате већ, испушта ружне гасове. Народ је увек говорио:“Ја га крстим, а он п…“. И овде се дешава ревизија, пермутација. Све неке тешке речи.

Моде има, али нема стрпљења. У недостатку стрпљења губе се и последњи трачци и везице са природним поретком, са реалношћу. Гола жеља да Србија формално (и фактички) добије датум, што формално и фактички претставља све, а у ствари ништа, од уједињене (око чега?) бирократије дела Европског континента, „грађанце“ доводи до ирационалног стања у коме осећају победу, и то над „националцима“, тј још једном измишљеном групом грађана Србије. А победа је толико Пирова да:

„Cena te promene kojoj sada prisustvujemo je ogromna, pa satisfakcija zbog pobede građanske Srbije, a nekako smo oduvek znali da ćemo na kraju pobediti, ne izaziva pobednička osećanja.“

О којој то капиталној промени, за коју је плаћена још капиталнија цена је реч. Грађани Србије знају, осећају и трпе само цену. То и није цена, у правом смислу речи. Кад нешто платиш, онда добијеш нешто да клатиш. У нашем случају, само плаћаш, а за своје паре (године, животе, безнађе…) сам се клатиш. Стручно речено-рокинг.

Отужно је то, патетично. Победоносно величање строгог става неке случајне Енглеске госпође, која је на карикатури нагнута ка премијеру Србије, и чека га да одигра потез кога у суштини и нема. Мени кућно васпитање налаже да увек навијам за наше, па макар најгори били ти „наши“. Животно васпитање ми налаже да увек навијам за слабије, осим кад се то не коси са кућним васпитањем. Е сад, та грађанистичка Србија или:

а) нема кућно васпитање

б) има кућно васпитање, али није јој кућа она за коју кажу, већ јој је кућа од неке Енглеске, или Немачке бабе, или ко зна која, осим Србије,

ц) нема животно васпитање, што се дешава кад залуташ, одлуташ, прелуташ (превише луташ), а можда и пролупаш…

д) има животно васпитање, али је од њега важнија мода, па као и да немаш животно васпитање (готово се своди на одговор под ц), али суштински није исто, трагичније је…

Затирање национализма од стране грађанаца, при чему је резултат утакмице 0:0 (два кромпира, ознака за вц, итд…) само још више указује на то да фудбал невероватно може да се промаши. Грађанци су навизирали националце, па удри Мујо у шаргију, а да се никад нису погледали између себе и признали да ти националци, које они тако називају, не да нису националисти (у бити) већ су само подобни и погодни за пљување, крљање и сличне радње, под фирмом затирања национализма.

Елем, промене нема, не оне суштинске. Али зато бар постепено падају маске. Добро је огребати се што више о Србију, па и по цену да се она од тог гребања смањује. Гребаћемо се о Србију и кад се смањи на немогуће, и кад уђе у ЕУ, и онда има да се гребемо о њу. Гребаћемо се ми о Србијицу и кад је не буде више било, формално и фактички, пошто Србија може да изумре, али ми грађанци, ми не. Ни националци, ни они (ми), све једно, све је то једно те исто. И у мозговима је исто, само су паковања…негде модерна, негде мање модерна.

Годишња доба се мењају, те су промене природне. И друге промене, ако су природне, пријаће, мање више свима. Против природне промене, насилничке, силеџијске, привременог су карактера, ако не утамане све којима су и намењене. Те неприродне промене, заузму место природним променама, мало их одгоде, успоре, привидно их обеснаже. Природне промене се умире, приштеде своје снаге и изворе, сачекају да се неприродне испуцају и оду. Па онда наступе. Има наде, док год нас све не утамане. Или бар док не схвате да ће морати све да нас утамане. Све нас што се радујемо природним променама. И не подносимо ове вештачке, помодне, краткотрзајне, за једну и највише једну употребу, већ и заборављену…

Грађанци, испоштујте природу, баталите моду. Није тешко волети своју земљу. Знају то и националци, они прави, не ови квази, са којима се ви тако неприродно фајтате…

Advertisements

3 thoughts on “грађанци вс националци 0:0

  1. Nisam danas bio u prilici da komentarišem, ali nikad nije kasno… Ceo tekst je sjajan, ali meni se posebno sviđa poslednji pasus… Oni se zaista neprestano fajtaju sa potpuno pogrešnim “nacionalcima“…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s